Skip to main content

Kraljevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kraljevo > Usevi ili zasadi
Pojava prezimljujućeg imaga obične kruškine buve

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze  u fazi od početak opadanja lišća do faze 70% lišća opalo (BBCH 93-96).

 

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 1,5.

 

U toku je pojava imaga prezimljujuće forme ove štetočine.

 

 

velika slika                                 velika slika

 

Trenutno se ne preporučuju hemijske mere suzbijanja ove štetočine.

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.

 

Siva pegavost lista kruške

Na području delovanja RC Kraljevo, vizuelnim pregledom kruške, u pojedinim zasadima i okućnicama, registrovani su simptomi sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri). U pitanju su zasadi koji nisu adekvatno i blagovremeno štićeni.

 

 

velika slika                                velika slika

 

Ova bolest je široko rasprostranjena u našoj zemlji ali nije ekonomski značajna. Pored kruške ovaj patogen napada i dunju.

 

Gljiva prezimljava u opalom lišću tokom zime. U proleće gljiva formira peritecije u kojima se nalaze askusi sa askosporama – koje u povoljnim uslovima vrše primarne infekcije lišća kruške. U okviru pega pojavljuju se piknidi sa piknosporama koje tokom vegetacije predstavljaju izvor sekundarnih infekcija.

Simptomi se ogledaju u vidu sitnih, nepravilnih pega na listu. Pege su najpre mrke nijanse, a kasnije postaju sivo-bele sa mrko-ljubičastim obodom.  U centru pege formiraju se crni piknidi. Usled jačeg napada nastaje veći broj pega koje se vremenom spajaju stvarajući tako veće nekrotične površine, koje mogu dovesti do prevremene defolijacije.

 

Za zaštitu krušaka od sive pegavosti lista kruške ne sprovode se posebni hemijski tretmani jer fungicidni tretmani usmereni na suzbijanje prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina) uspešno suzbijaju i ovog patogena.

Od preventivnih mera mogu se primeniti sakupljanje i spaljivanje zaraženog lišća, kao i gajenje manje osetljivih sorti.

 

Prisustvo obične kruškine buve u zasadima kruške

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u različitim fazama cvetanja, od faze prvi cvetovi otvoreni do faze puno cvetanje (BBCH 60-65).

 

velika slika

 

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo svih razvojnih stadijuma obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u sledećim indeksima napada:

   Imago: 0,75

   Jaja: 4,75

   Mlađe larve (L1-L3): 4,25

   Starije larve (L4-L5): 1,5

 

 

velika slika                              velika slika

 

S obzirom da se kruška nalazi u fazi cvetanja hemijske mere suzbijanja ove štetočine se ne preporučuju.

 

Primena insekticida u fazi cvetanja je zabranjena!

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem faza razvoja kruške kao i obične kruškine buve i signaliziraće vreme za hemijski tretman.

Obična kruškina buva

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se nalaze u fazi mirovanja.

 

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo imaga prezimljujuće generacije obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 1,25. Prisustvo jaja ove štetočine nije uočeno.

 

velika slika

 

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Kraljevo nastavlja sa prećenjem obične kruškine buve i signaliziraće pravo vreme za suzbijanje ove štetočine.

Rđa kruške

Na području delovanja RC Kraljevo, lokalitet Sijaće Polje i Jarčujak, na okućnicama, registrovani su simptomi rđe kruške (Gymnosporangium sabinae) na pojedinačnim stablima kruške, u niskom intenzitetu napada.

 

Listovi sa simptomima zaraze gljivom Gymnosporangium sabinae (ecidije sa ecidiosporama)

 

Velika slika

 

Kruška je alternativni domaćin ove gljive. Na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se teleutostadijum i uredostadijum razvijaju na četinarima Juniperus vrste (kleka).

Ova gljiva se tokom zime održava u granama i grančicama kleke (Juniperus). U proleće se na njima formiraju teleutosorusi koji u vlažnim uslovima bubre i oslobađaju teleutospore. Klijanjem teleutospora nastaju bazidi s bazidiosporama koje nošene vetrom dospevaju na mlado lišće kruške gde proklijaju i vrše infekciju. Na naličju lista nastaju ecidije iz kojih se oslobađaju ecidiospore. One vrše infekciju kleke i ne mogu zaraziti krušku. Za potpuno završavanje ciklusa ove gljive potrebno je dve godine.

 

Nakon ostvarene infekcije na listu kruške se krajem proleća javljaju narandžasto-crvene pege različitog oblika. Pege su u početku sitne a kasnije bivaju krupnije. Na naličju lista, u okviru pega, pojavljuju se smeđa zadebljanja, koja predstavljaju početak stadijuma ecidija. One se formiraju krajem leta u vidu rogljastih izraštaja. U uslovima jače zaraze lišće se suši i prevremeno opada.

Na granama i grančicama, naročito na mladim stablima, stvaraju se rak-rane koje ne zarastaju i u kojima se takođe formiraju ecidije.

 

 

Suzbijanje

 

Obzirom da se rđa kruške javlja samo na onim stablima koja su u blizini kleke, tako je jedna od osnovnih mera zaštite kruške od ove bolesti uklanjanje i uništavanje kleke. Preporučljivo je da izolacioni pojas bude najmanje 500 metara. Takođe se mogu primeniti i hemijske mere borbe. Tretiranje se može vršiti preparatima na bazi aktivnih materija mankozeb i difenokonazol, kojima se inače vrši zaštita kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina).

Cikada Metcalfa pruinosa na krušci

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se nalaze u fazi od plodovi oko 70 % krajnje veličine do faze početak zrenja: pojavljuje se karakteristična boja za kultivar, (BBCH 77-81).

Vizuelnim pregledom zasada kruške, lokalitet Kovanluk, registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa na mladaru.

 

velika slika

 

Ovo je izrazito polifagna štetočina. Ima veoma širok krug domaćina među kojima je veliki broj voćnih vrsta, vinova loza, šumsko i ukrasno drveće, kao i neke zeljaste biljke.

Ova cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljavaju jaja položena pojedinačno ili u nizovima u pukotinama i drugim mestima na kori. Larve počinju da se pile sredinom maja. Slabo su pokretne i obično se grupišu i grade voštanu prevlaku koja liči na tanak sloj pamučne vate, što je ujedno i karakterističan znak prisustva ove štetočine. Tokom ishrane larve luče mednu rosu, pa se ova cikada još naziva i medena ili bela cikada. Larve prolaze kroz šest razvojnih stadijuma, od kojih su poslednja dva  kao i imago veoma pokretljivi. Prva imaga se javljaju sredinom jula.

Odrasle jedinke i larve se hrane sisanjem sokova usled čega dolazi do slabijeg porasta i iznurivanja biljke domaćina.

Štete od ove cikade mogu biti direktne i indirektne.

Direktne štete nastaju od same ishrane imaga i larvi usled čega dolazi do slabijeg porasta kao i slabljenja kondicije biljke hraniteljke.

Indirektne štete se ogledaju u tome što larve luče veliku količinu medne rose koju naseljavaju gljive čađavice, smanjujući tako asimilacionu površinu. Plodovi zaprljani mednom rosom gube tržišnu vrednost.

 

Mere kontrole podrazumevaju mehaničko uklanjanje napadnutih biljnih delova i njihovo uništavanje.

Takođe je vrlo važna kontrola sadnog materijala.

Hemijske mere kontrole ne daju zadovoljavajuće rezultate, zbog pokretljivosti larvi i imaga, kao i činjenice da je ova cikada prisutna na velikom broju spontanih i ukrasnih biljaka gde se neometano razvija i održava.

U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje ove štetočine.

 

Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)

Vizuelnim pregledom zasada kruške na području delovanja RC Kraljevo, lokalitet Kovanluk,   registrovano je prisustvo imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 0,5, dok prisustvo jaja nije uočeno.

 

Cacopsylla pyri

Sa porastom temperatura u narednom periodu očekuje se почетак procesа polaganja jaja.

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve i signaliziraće vreme tretmana.

Kruška – obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)

Redovnim pregledom zasada kruške sorte Santa Maria na lokalitetu Bukovica, konstatovano je da se zasad pretežno nalazi u fazi 76 BBCH skale (Plodovi oko 60% krajnje veličine).

 

Pregledom je konstatovano prisustvo imaga III letnje generacije obične kruškine buve (Cacosylla pyri) koji intenzivno polaže jaja. Indeks imaga iznosi: 37,5,  jaja: 12, larvi L1-L3: 2,5, larvi L4-L5: 0.

 

Hemijski tretman ove generacije obične kruškine buve nije potreban dok ne počne intenzivno piljenje larvi.

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.

 
 
 
Kruška i jabuka – bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora)

Pregledom zasada kruške i jabuke (lokaliteti Roćevići i Bukovica) na području delovanja RC Kraljevo, konstatovano je da se zasadi pretežno nalazi u fazi 73 BBCH (Drugo opadanje plodova).

 

Obzirom da već duži vremenski period preovladavaju vremenski uslovi veoma povoljni za infekciju bakterioznom plamenjačom jabučastog voća (Erwinia amylovora), infekcija se širi u svim pregledanim zasadima, iako su 2-3 puta tretirani bakarnim preparatom u toku cvetanja, a i nakon cvetanja, i to kako u jabukama tako i u kruškama (konstatovano je da je sorta kruške Kiferova pokazala veću otpornost). Jako je veliki rizik da infekcija krene da se širi kroz grane dalje ka stablu. Usled povoljnih uslova za infekciju, koji i dalje traju, aktiviran je infektivni potencijal u zasadima, koji je akomuliran u prethodnim godinama i čekao je uslove za ostvarivanje infekcije kakvi su se ostvarili ove godine.

 

Kako u ovoj fazi razvoja jabučastog voća upotreba bakarnih preparata u kombinaciji sa aktuelnim vremeskim uslovima može dovesti do oštećenja plodova, neophodna mera je smanjivanje infektivnog potencijala. Radi toga, neophodno je mehanički ukloniti, izneti iz voćnjaka i spaliti biljne delove koji zaraženi. Pri uklanjanju zaraženih delova alat obavezno dezinfikovati 70% rastvorom alkohola ili 10% rastvorom natrijum hipohlorita, a mesta preseka premazati 3% rastvorom bakarnih preparata. Rezove obavljati tako da se obuhvati oko 20-30 cm zdravog tkiva.

 

Međutim, ova mera se ne preporučuje dok traju uslovi povoljni za infekciju, jer će rezovi predstavljati ulazne rane za dalje širenje infekcije pri sadašnjem nivou infektivnog potencijala. Meru sprovesti tek kada nasupi period suvog i toplog vremena. Jako je bitno da se mera tada sprovede kako bi se smanjio infektivni potencijal za narednu/naredne godine. Ukoliko se mera ne sprovede, infektivni potencijal će se nadalje povećavati iz godine u godinu, sve dok se ponovo ne ostvare uslovi kao što su se ostvarili ove godine, kada će se obaviti masovna infekcija.

 

Usled masovnih infekcija ove godine, neophodno je sprovesti sinhronizovane mere za cele regione, a ne samo u pojedinim zasadima.

 

Erwinia amylovora – velika slika