Skip to main content

Prokuplje

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Prokuplje > Usevi ili zasadi
Pegavost lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, u zavisnosti od lokaliteta berba višanja je pri kraju ili je završena.

Vizuelnim pregledom zasada višnje, na lokalitetu u Merovcu, registrovani su simptomi pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).

Pegavost lista višnje i trešnje je ekonomski veoma značajan patogen u proizvodnji višanja, jer može izazvati prevremeno opadanje lista tokom leta i time uticati na zdravstveno stanje zasada i potencijal za rodnost u narednoj sezoni.

Gljiva prezimljava u opalom lišću i na granama. Primarne infekcije se ostvaruju askosporama tokom proleća, a sekundarno širenje bolesti omogućavaju konidije koje se formiraju na naličju lista u okviru pega, tokom letnjih meseci.

Simptomi se uočavaju u vidu sitnih crveno-ljubičastih pega, a na naličju lista se na mestu pega razvija beličasta prevlaka koju čine kondije gljive. Pege se prvo pojavljuju uz ivicu lista, a kasnije se šire prema sredini. Kad se na jednom listu nalazi veliki broj pega on poprimi crvenkastožutu boju i otpadne.

U toplim i kišnim godinama povoljnim za širenje bolesti već krajem jula i početkom avgusta može doći do potpune defolijacije napadnutih stabala.

Mere suzbijanja uključuju:

·       sadnju manje osetljivih sorti;

·       uništavanje, zaoravanje i spaljivanje zaraženog opalog lišća;

·       primena fungicida u cilju zaštite kako od primarnih infekcija tokom vegetacije tako i od sekundarnih infekcija koje se ostvaruju nakon berbe.

U regionu Prokuplja aktuelna je zaštita višanja od ovog patogena nakon berbe. Mere zaštite pogledati u preporuci od 14.07.

Prisustvo žilogriza (Capnodis tenebrionis) u zasadu višnje

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje zasadi višanja se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fazama sazrevanja plodova (BBCH 81-85).

Vizuelnim pregledom zasada višnje registrovano je prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis) na granama voćaka u niskom procentu napada.

Ova štetočina uglavnom napada koštičavo voće, najviše trešnju i višnju, a može se naći i na šljivi, kajsiji, breskvi i bademu.

Žilogriz pripada grupi tvrdokrilaca, crne je boje, bez sjaja.  Prezimljava kao imago ili kao larva, plitko u zemlji ili ispod lišća.  Sa listanjem biljaka, prelazi na koštičavo voće gde se hrani listovima i lisnim peteljkama. Nakon parenja ženka polaže jaja na donji deo stabla ili na zemljište oko stabla. Nakon piljenja, larve se ubušuju u zoni korenovog vrata i korena.

Žilogrizu za razvoj odgovaraju uslovi povišenih temperatura vazduha i manjak padavina.

Ova štetočina je od izuzetnog značaja za Toplički okrug. U poslednjih nekoliko godina, zbog pojave napuštenih zasada višnje, kao i zbog povoljnih klimatskih uslova, ova štetočina se umnožila na našem području i pričinjava velike štete, pogotovo u zasadima višnje gde se ne sprovode redovne mere zaštite.

U cilju zaštite zasada višnje, kao i ostalog koštičavog voća od pomenute štetočine, poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da primene skup svih raspoloživih mera borbe:

·       Ne podizati nove zasade na parceli na kojoj je iskrčen voćnjak najmanje 3-5 godina

·      Češća površinska obrada i navodnjavanje zemljišta utiče na smanjenje broja populacije

·      Otresanje imaga sa stabla i mehaničko sakupljanje odraslih jedinki

·      Postavljanje lovnih klopki (posude svetlijh boja) u koje treba usuti malo voćnog soka.

·      Prekrivanje zemljišta oko stabla crnom PVC folijom u cilju sprečavanja polaganja jaja

·       Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala

·       Za sadnju koristiti nezaraženi sadni materijal.