Crna pegavost kupusa je gljivična bolest koja se javlja i na drugim kupusnjačama. Izaziva simptom pegavosti lista na kupusu (tipične alternariozne pege oblika mete), a najčešće se javlja na donjem, najstarijem lišću.
Najveće štete može naneti u proizvodnji rasada, gde stvara sitne, tamne pege na stablu klijanaca što dovodi do poleganja rasada. Kad se takve biljke rasade, one ostaju manje i ne postižu pun prinos.
Što se tiče proizvodnje u polju, pošto se uglavnom javlja na starijem lišću koje se odbacuje, ne smatra se naročito opasnim oboljenjem. Kružne pege se najpre javljaju u obliku hlorotičnih zona koje postepeno prerastaju u tamne, koncentrične pege. Simptomi bolesti najpre se uočavaju na oslabljenim biljkama, odnosno biljkama koje se razvijaju u nepovoljnim uslovima (uvratine, razor, delovi parcele koji se ne zalivaju i slično).
Bolest se širi konidijama (skupljene u konidiofore na hifama) koje prorastaju kroz stome na listu. Raznose se putem kiše, vetra, alatom i mašinama, kao i životinjama, dok se micelija može preneti i semenom. Održava se preko zime u korovskim biljkama iz familije Brasicaceae.
S obzirom da se radi o parazitima slabosti najznačajnije mere borbe su preventivne mere koje podrazumevaju višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka, korišćenje zdravog semena i rasada, dezinfikcija semena i suzbijanje korova. U toku vegetacije u cilju zaštite od ovih patogena mogu se koristiti fungicidi kontaktnog delovanja na bazi aktivne materije mankozeb preventivno pred padavine. Ukoliko se uoči širenje simptoma prema eppo standardu PP 2/7(1) mogu se koristiti fungicidi sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije difenokonazol.