Na terenu RC Kragujevac berba ranih sorti jabuka (Gala) je u toku ili pri kraju, dok se srednje i kasne nalaze u fazi početak zrenja: pojavljuje se karakteristična boja za kultivar (BBCH 81), do faze napredovanje zrenja: povećanje intenziteta boje karakteristične za kultivar (BBCH 85).
Zbog zahteva ruskog tržišta dosadašnja uobičajena praksa bila je da se pojedine sorte beru i pre optimalnog vremena za berbu, odnosno pre tehnološe zrelosti. Nakon što je Ministarstvo poljoprivrede zabranilo izvoz u Rusku Federaciju jabuke ubrane pre tehnološke zrelosti, značaj poštovanja karence je postao očigledan.
Prevremeno ubrani plodovi u slučaju da su tretmani vršeni imajući na umu projektovano vreme berbe u momentu tehnološe zrelosti, rezultirali bi povećanim sadržajem aktivnih materija i njenih metabolita u plodu u odnosnu na maksimalno dozvoljene koncentracije propisane regulativom zemlje uvoznice, u ovom slučaju Ruske Federacije. Iako je u sistemu PIS vođeno računa o ovoj činjenici, rizik da se ovakvi plodovi nađu u pošiljkama i eventualno kompromituju sav izvoz iz republike Srbije namenjen ruskom tržištu je doveo do zabrane izvoza ovakvih plodova.
Ova situacija naglašava i značaj integralne zaštite bilja, čiji je prognozno-izveštajni sistem neraskidivi deo. Naime, osim značaja poštovanja karence neophodno je voditi računa i o antirezistentnoj strategiji prilikom odabira preparata i njihovog pozicioniranja u šemi zašte bilja, odnosno maksimalnom broju tretmana (MBT) za svaki od njih.
Kod završnih tretmana posebno je potrebno obratiti pažnju na karencu preparata a budući da su se u dosadašnjim tretmanima koristile različite aktivne materije jednako je važno povesti računa o MBT korišćenih preparata kako bi pao izbor na onaj optimalni sa stanovišta antirezistentne strategije. U zavisnosti od broja tretmana i korišćenih preparata ali i eventualne rezistentnosti lokalnih populacija, do izraza dolazi mehanizam delovanja pesticida. U tabeli 1 su navedeni preparati, karence i maksimalni broj tretmana za zaštitu od jabukinog smotavca (Carpocapsa pomonella), kao najaktuelnijeg problema u zaštiti jabuke.
|
Štetni organizam |
Preparat (a.m.) doza/koncentracija |
MBT |
Karenca |
IRAC KOD |
|
Carpocapsa pomonella |
Exirel (cijantraniliprol) |
2 |
7 |
28 |
|
Avaunt (indoksakarb) |
2 |
7 |
22A |
|
Runner 240 SC (metoksifenozid) |
2
|
14 |
18 |
|
Coragen 20-SC (hlorantraniliprol) |
2 |
14 |
28 |
|
Affirm 095 SC (emamektin) |
2 |
7 |
6 |
Carpovirusine Evo 2
(Cydia pomonella granulovirus CpGV-R5) |
10 |
3 |
31 |
Madex twin (Cydia pomonella granulovirus CpGV-V22)
|
10 |
1 |
31 |
Antirezistentna strategija podrazumeva alternaciju među preparatima različitog mehanizma delovanja (IRAC kod) kako bi se eventualna pojava rezistentnosti maksimalno odložila u lokalnim populacijama ciljanog štetnog organizma. U tabeli 2 su date aktivne materije registrovane u svetu protiv jabukinog smotavca na koje do sada nije registrovana pojava rezistentnosti u svetu.
|
Grupa insekticida |
Način delovanja |
Aktivna materija |
|
Piretroidi |
3A |
Fenvalerat/Esfenvalerat
Permetrin
Bifentrin
Gama-cihalotrin
Tau-fluvalinat |
|
Mikrobiološki insekticidi |
|
Bacillus thuringiensis sub sp. kurstaki |
|
Spinosini |
5 |
Spinosad
Spinetoram |
|
Regulatori rasta |
7B |
Piriproksifen |
|
Neonikotinoidi |
4A |
Tiametoksam |
|
Avermektini |
6 |
Emamektin-benzoat |
|
Antranil-diamid insekicidi |
28 |
hlorantraniliprol |
|
Oksadiazini |
22A |
indoksakarb |
Poređenjem podataka iz tabela 1 i 2, imajući na umu registracije preparata u našoj zemlji, kao i činjenicu da određeni broj aktivnih materija više nije u opticaju, može se zaključiti da zbog kratke karence i specifičnog načina delovanja, kao i povoljnog statusa kad je reč o izostanku pojave rezistentnosti, za završne tretmane je poželjno koristiti preparate na bazi hlorantraniliprola, indoksakarba, emamektina,… poštujući maksimalan dozvoljen broj tretmana i modalitet dejstva već korišćenih preparata.
Činjenica koja dodatno usložnjava zaštitu jabuke u ovoj godini jeste povlačenje određenog broja preparata iz grupe organofosfata, piretroida i neonikotinoida sa tržišta što takođe pojačava naglasak na integralnoj zaštiti bilja i neophodnost korišćenja alternativnih biopesticida. Zbog kratkoće karence, ali i načina delovanja koji je potpuno drugačiji od organosintetičkih preprata, kao deo antirezistentne strategije, postoji mogućnost korišćenja preparata na bazi granulovirusa. U pitanju su virusi koji ispoljavaju štetno dejstvo na gusenice jabukinog smotavca. Međutim, da bi oni bili dovoljno efikasni, potrebno ih je koristiti u skladu s preporukama PISa jer je za pravovremenu upotrebu neophodno praćenje populacije jabukinog smotavca. Oni su najefikasniji u vreme kad se pojave mlade gusenice a pre ubušivanja u biljno tkivo. Kako se jabukin smotavac sada nalazi u fazi kada je u toku piljenje larvi treće generacije, ovi preprati bi za ovu sezonu mogli naći svoje mesto nakon što četvrta generacija počne svoju aktivnost, o čemu će RC Kragujevac blagovremeno dati signal. Zbog razvučene eklozije ove vrste, tretman je potrebno ponoviti posle desetak dana, ili i pre u slučaju obilnih padavina (preko 45 mm). Oni se inače mogu koristiti i u toku vegetacije za sve ostale generacije, na maksimalno dva uzastopna generacijska ciklusa. Sunčevo zračenje inaktivira dejstvo ovog bioinsekticida, pa je preporuka da se tretman vrši u večernjim satima.
Zanimljivo je reći i to da je u svetu u pojedinim regionima zabeležena pojava rezistentnosti i na ove biopreprate. U svetu se inače za suzbijanje jabukinog smotavca koriste i preparati na bazi Bacillus thuringiensis sub sp. kurstaki, ali pomenuti preparati na bazi granulovirusa su pokazali veću efikasnost.