Skip to main content

Region Sremska Mitrovica

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Sremska Mitrovica > Usevi ili zasadi
Cikada Metcalfa pruinosa

Obilaskom terena koji pokriva RC Sremska Mitrovica uočeno je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa. Prisustvo larvi ove cikade uočeno je u ekstenzivnim zasadima voća i vinove loze kao i na ukrasnom šiblju u urbanim sredinama.

  

  Larva  Metcalfa pruinosa

Ova cikada ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jajeta koje ženka polaže u pupoljke ili pukotine na kori biljke hraniteljke. Larve se nalaze na najmlađim biljnim delovima i mlađim listovima, slabo su pokretne, grupišu se i luče voštanu tvorevinu koja liči na vatu.

Odrasle jedinke i larve se hrane sisajući biljne sokove što za posledicu ima slabiji porast biljaka. Pored dirktnih šteta nanose i indirektne šteta tako što se luči medna rosa koju naseljava gljiva čađavica.

Preporuka je da se, svuda gde je to moguće, izvrši mehaničko uklanjanje i uništavanje infestiranih biljnih delova.

Kruškina stenica

Na terenu RC Sremska Mitrovica, vizuelnim pregledom zasada kruške na lokalitetu Manđelos, uočeno je prisustvo kruškine stenice (Stephanitis pyri). Štetočina je prisutna na manjem delu zasada, lociranom u blizini šume.

Kruškina stenica (Stephanitis pyri) je polifagna štetočina, napada krušku, jabuku, dunju, glog, pojedine šumske biljke. Ima veći broj generacija u toku godine, prezimljava imago u kori drveta.

Ženka kruškine stenice polaže jaja u toku maja na naličje lista kruške i drugih biljaka domaćina. Ispiljene larve hrane se sisanjem sokova na listu. List dobija sivkastu boju, gubi se hlorofil, larve luče medenu rosu koja stvara idealne uslove za naseljavanje gljiva čeđavica. Na taj način se smanjuje asimilaciona površina lista i na taj način izostaje glavna funkcija lista-fotosinteza.

 

 

larve na naličju lista   imago kruškine stenice

U pojedinim slučajevima može doći do rane defolijacije.

Hemijska zaštita zasada protiv stenice se izvodi u sklopu redovne zaštite od ekonomskih štetnih insekatskih vrsta poput lisnih vašiju (Aphididae) i obične kruškine buve (Cacopsylla pyri).

Stenica Coreus marginatus

 Na terenu RC Sremska Mitrovica, na pojedinim lokalitetima, u baštama i okućnicama uočena je pojava introdukovane vrste stenice (Coreus marginatus).

 

velika slika

velika slika

Štetočina je polifag, češće se nalazi na biljkama iz fam.Polygonacae, Asteracae, Rosaceae ali se možu naći i na ostalim biljnim vrstama. Ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu imaga, koji se krajem maja i početkom juna pari i polaže jaja. Ima 5 stadijuma nimfi koje se hrane lišćem,  stabljikama i semenkama. Imago se hrani sisanjem biljnih sokova tako da izaziva uvenuće napadnutih biljnih delova.

Kod štetočina je izražen polni dimorfizam, mužjaci su najčešće  manji od ženke i imaju duže antetne. Imago nove generacije pojavljuje se od avgusta .Žive u grupama.

Prisutana je terenu Severne Afrike, Severne Amerike u čitavoj Evropi i Aziji.

Uskoro piljenje gusenica dudovca

Na području RC Sremska Mitrovica u toku je let leptira prve generacije dudovca (Hyphantria cunea). Na svetlosnoj lovnoj lampi postavljenoj na lokalitetu Laćarak, svakodnevno se beleže ulovi leptira.

Dudovac je polifagna štetočina, napada 120 različitih vrsta biljaka. Trenutno se na naličju listova registruju jajna legla ove štetočine, a za nekoliko dana se očekuje početak piljenja gusenica.

Štete prave gusenice koje se hrane lišćem, upredaju ga i skeletiraju. Prilikom jačeg napada može doći do golobrsta.

Preporuka proizvođačima je obilazak zasada oraha, jabuke, šljive i drugih voćnih vrsta i utvrđivanje prisustva dudovca.

Na biljkama gde se utvrdi prisustvo jajnih legala ili zapredaka sa gusenicama, preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.  

zapredak sa gusenicama 2017.g

Braon mramorasta stenica
Halyomorpha halys, braon mramorasta stenica,  je invazivna vrsta insekata, poreklom iz Azije.
Polifagna je štetočina, registruje se na biljkama ruderalnog staništa ali i na gajenim biljkama (paprika, paradajz, kukuruz, kupus, soja, zasadi jabučastog, jagodastog i koštičavog voća).
Prezimljava imago, najčešće ispod kore drvenastih biljaka ali i u zaštićenom prostoru čovekovog staništa.
U proleće, nakon perioda dopunske ishrane dolazi do ovipozicije, jaja su u grupicama od 20-30, najčešće   na naličju lista.
 
              
H.halys na listu jabuke         jajna legla stenice
 
Nakon piljenja, larve žive u grupama do prvog presvlačenja, nakon čega se rasporede po biljnim delovima domaćina.
 
H. halys na biljci paprike
 
Štete prave larve i imago sisanjem sokova iz svih nadzemnih biljnih delova u toku cele vegetacije.
Simptomi napada se manifestuju u vidu sitnih beličastih, okruglastih uboda koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege.
Na kukuruzu i soji usled ishrane u ranom periodu nakon precvetavanja, ukoliko je napad veći može doći do izostanka obrazovanja semena.
Na plodovima paprike i paradajza uočavaju se  i deformacije u manjoj ili većoj meri, usled čega plodovi gube tržišnu vrednost.
 
Kod nas nema registrovanih insekticida za njihovo suzbijanje.
S obzirom da je njeno prisustvo, za sada, registrovano samo u baštama i okućnicima i u eksetenzivnim zasadima, preporuka je njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.
U zemljama gde je ova vrtsa problem u intenzivnoj proizvodnji koriste se klopke za masovno izlovljavanje.
Cikada Metcalfa pruinosa
Na teritoriji RC Sremska Mitrovica registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa. Trenutno je prisustvo larvi uočeno na ukrasnom šiblju u urbanim područjima kao i u ekstenzivnim zasadima voća i vinove loze.
                                          
         M.pruinosa na vinovoj lozi
 
Ova cikada pripada polifagnim štetočinama, a naseljava veliki broj voćnih vrsta, ukrasno i šumsko bilje.
Ima jednu generaciju godišnje. Ženke polažu jaja u pukotine ili pupoljke biljke hraniteljke. Larve luče belu voštanu tvorevinu koja liči na vatu.
Imago i larve se hrane sisanjem sokova iz biljaka što za posledicu ima slabiji porast biljke. Pored direktnih  nanose i indirektne štete tako što luče mednu rosu koju naseljava gljiva čađavica.

Od mera zaštite preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova.
Povrtna stenica Nezara viridula
Na terenu RC Sremska Mitrovica pregledom useva paradajza registrovano je prisustvo povrtne stenice Nezara viridula.
 
       
                          Larve 3 i 4 stadijuma
 
Ova stenica spada u polifagne štetočine. Registrovana je na više biljnih vrsta (paprika, paradajz, krompir, kukuruz, suncokret....). Štete prave larve i imago koje buše biljno tkivo i sisaju sokove iz plodova. Velike štete pričinjavaju na zrelim plodovima paprike i paradajza gde na mestima ishrane dolazi do diskolorizacije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.
 
Mere suzbijanja u manjim zasadima i okućnicama su postavljanje lovnih klopki sa čašama i vodom kao i ručno sakupljanje.
Od hemijskih mera preporučuje se primena insekticida na bazi a.m bifentrin - Talstar 10 EC. Karenca ovog preparata u usevu paradajza je 7 dana.
Kukuruzni plamenac
Na osmatračkom mestu Laćarak 09.05.2013 na svetlosnoj lampi ulovljen je prvi imago Ostrinia nubilalis.
Imago se pojavio na 212,94 DD.
Na ostalim lokalitetima praćenja pojave kukuruznog plamenca(Prhovo,Stara Pazova,Morović) ,nije došlo do pojave štetočine.
 
 
Helicoverpa armigera - pamukova sovica

Pamukova sovica je izrazito polifagna štetočina (250 gajenih biljaka). Kod nas je najštetnija na kukuruzu, paprici, paradajzu, boraniji, soji. Može načiniti velike gubitke na generativnim organima.

Na lokalitetu Laćarak, u usevu soje, gde je prvi ulov pamukove sovice u feromonskoj klopci zabeležen 02.07. (Slika 1), vizuelnim pregledom uočena su prva položena jaja (Slika 2 i 3) u indeksu napada od 0,75%.  Jaja se nalaze položena na lice lista i uglavnom pojedinačno. Sveže položena jaja su bele boje, dok osušena jaja, kao i pred piljenje, dobijaju sivosmeđu boju.

Slika 1

 

 

Slika 2                             Slika 3

Zbog male brojnosti položenih jaja u ovom momentu ne preporučujemo tretman. Preporuka proizvođačima, pre svega povrća, je da redovno obilaze svoje useve. Ukoliko se uoči značajnije prisustvo jaja, primeniti insekticid ovicidno-larvicidnog delovanja: Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,14-0,20 l/ha.