Skip to main content

Region Sremska Mitrovica

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Sremska Mitrovica > Usevi ili zasadi
Invazivne stenice u usevima i zasadima

Na terenu RC Sremska Mitrovica, u toku je intenzivna aktivnost dve veoma invazivne vrste  stenica: zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

Pomenute stenice su polifagne štetočine, i trenutno se njihovo prisustvo registruje kako na biljkama spontane flore, tako i na velikom broju gajenih biljaka (breskva, jabuka, kruška, trešnja, vinova loza, leska, paradajz). Intenzitet njihovog prisustva u usevima/zasadima zavisi od prethodno primenjivanih insekticida, usmerenih kako na suzbijanje pomenutih stenica tako i na suzbijanje drugih štetočina primarno, ali i sa delovanjem i na ove vrste.

Štete pričinjavaju i larve i odrasle jedinke sisanjem sokova iz nadzemnih biljnih delova. Stenice imaju usni aparat za bodenje i sisanje, sa rilicom koju zabadaju u plodove i tako dolazi do promene boje plodova, plodovi su deformisani, sitni, dehidrirani, gorkog ukusa što sve utiče na njihov kvalitet i tržišnu vrednost.

Ženka polaže jaja u grupama, ispiljene larve prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva. Prvi i drugi larveni stupanj se hrani na mestu piljenja. Larve trećeg, četvrtog i petog stupnja su veoma pokretne i doprinose brzom širenju štetočine u usevu/zasadu. Odrasle jedinke su veoma dobri letači.

U usevima/zasadima su trenutno prisutni svi razvojni stadijumi ovih štetočina, a u toku je intezivno piljenje larvi stenica.

Suzbijanje pomenutih stenica je veoma otežano, pre svega jer izrazita mobilnost, dnevna i noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju utvrđivanje nivoa njihove populacije na samim parcelama. Pored toga, suzbijanje ove dve vrste štetočina je veoma otežano jer se najčešće nalaze na biljkama koje su u različitim fazama zrenja plodova, kada je primena insekticida veoma ograničena. Ipak, osnovna mera njihove kontrole je primena hemijskih mera zaštite.

Proizvođačima se preporučuje pregled useva/zasada na prisustvo pomenutih štetočina i po potvrdi prisustva primena nekog od registrovanih insekticida iz grupe piretroida. Strogo voditi računa o karenci primenjenih preparata s obzirom da je berba pojedinih biljnih kultura u toku ili se očekuje u narednom periodu.

RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem aktivnosti braon mramoraste i zelene (povrtne) stenice.

Štetni organizmi u usevima paradajza

Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi paradajza na otvorenom polju se nalaze u fenofazi prvi plod dostigao tipičnu veličinu (BBCH71). Usevi paradajza u plastenicima se nalaze  u fenofazi sazrevanje plodova, 10% plodova pokazuje tipičnu boju (BBCH 81).

Vizuelnim pregledom useva paradajza na otvorenom polju i plasteničkoj proizvodnji, uočene su biljke sa simptomima crne pegavosti paradajza (Alternaria solani) i plamenjače  paradajza (Phythophtora infestans). Ukoliko se vrši navodnjavanje kišenjem ili pred najavljene padavine, preporuka je da se sprovedu hemijske mere zaštite kako bi se sačuvala lisna masa i neomaten razvoj plodova:

Quadris, Promesa, Teatar (azoksistrobin) 0,75 l/ha

Equation pro WG (cimoksanil+famoksadon) 0,4 kg/ha

Ridomil Gold R (bakar-oksihlorid+metalaksil-M) 5 kga/ha

Quadris Top, Ortiva Top, Teatar Plus (azoksistrobin+difenokonazol) 1 l/ha.

 

Vizuelnim pregledom useva paradajza, od štetočina je registrovano prisustvo jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera), odraslih jedinki i larvi tripsa (Thysanoptera) i odraslih i larvi običnog paučinara (Tetranicus urticae).

Trenutno je u toku intenzivno polaganje jaja pamukove sovice na našem proizvodnom području. Paradajz je biljka na kojoj je ova štetočina redovno prisutna i može da nanese velike štete. Sada bi trebalo pregledati useve na prisustvo jaja koja mogu biti položena i na lice i na naličje, pojedinačno ili u grupama. Sveže položena jaja su bele boje, a pred piljenje dobijaju braon boju. Larve pamukove sovice se hrane generativnim organima i ukoliko se uoči prisustvo jaja, pred samo piljenje se preporučuje primena nekog od registrovanih insekticida:

Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,14-0,2 l/ha

Avaunt 15 SC (indoksakarb) 0,17-0,25 l/ha.

Trispi su u proizvodnji paradajza značajni kao vektori virusa bronzavosti paradjza (Tomato spotted wilt virus-TSWV). Za kontrolu ovog veoma destruktivnog virusa koji za kratko vreme može da dovede do propadanja biljaka, vrlo važno je suzbijanje vektora i uništavanje zaraženih biljaka i korova. U usevima paradajza nema registrovanih insekticida za tripse, ali je registrovan insekticid za belu leptirastu vaš koji je efikasan i za tripsa:

Exirel (cijantraniliprol) 0,75 l/ha.

Grinje su štetočine koje u toplim i suvim uslovima kakvi trenutno vladaju, za veoma kratko vreme mogu dovesti do sušenja i propadanja biljaka. Svi pokretni oblici grinja se hrane sokovima biljka, a mogu se pod lupom uočiti na naličju listova. Prisustvo paučine takođe ukazuje na prisustvo grinja na biljkama. Za suzbijanje grinja, u usevu paradjza su registrovani sledeći akaricidi:

Abastate, Amon 020 EW (abamektin) 0,05-0,1%

Ortus 5 SC (fenpiroksimat) 0,1%

Kanemite 15 SC (acekvinocil) 1-1,2 l/ha.

Kako je već počelo zrenje i branje plodova, prilikom primene hemijskih mera zaštite obavezno treba voditi računa o karenci primenjenih preparata.

crna pegavost

 

jaje pamukove sovice

Cikada Metcalfa pruinosa

Obilaskom terena koji pokriva RC Sremska Mitrovica uočeno je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa. Prisustvo larvi ove cikade uočeno je u ekstenzivnim zasadima voća i vinove loze kao i na ukrasnom šiblju u urbanim sredinama.

  

  Larva  Metcalfa pruinosa

Ova cikada ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jajeta koje ženka polaže u pupoljke ili pukotine na kori biljke hraniteljke. Larve se nalaze na najmlađim biljnim delovima i mlađim listovima, slabo su pokretne, grupišu se i luče voštanu tvorevinu koja liči na vatu.

Odrasle jedinke i larve se hrane sisajući biljne sokove što za posledicu ima slabiji porast biljaka. Pored dirktnih šteta nanose i indirektne šteta tako što se luči medna rosa koju naseljava gljiva čađavica.

Preporuka je da se, svuda gde je to moguće, izvrši mehaničko uklanjanje i uništavanje infestiranih biljnih delova.

Kruškina stenica

Na terenu RC Sremska Mitrovica, vizuelnim pregledom zasada kruške na lokalitetu Manđelos, uočeno je prisustvo kruškine stenice (Stephanitis pyri). Štetočina je prisutna na manjem delu zasada, lociranom u blizini šume.

Kruškina stenica (Stephanitis pyri) je polifagna štetočina, napada krušku, jabuku, dunju, glog, pojedine šumske biljke. Ima veći broj generacija u toku godine, prezimljava imago u kori drveta.

Ženka kruškine stenice polaže jaja u toku maja na naličje lista kruške i drugih biljaka domaćina. Ispiljene larve hrane se sisanjem sokova na listu. List dobija sivkastu boju, gubi se hlorofil, larve luče medenu rosu koja stvara idealne uslove za naseljavanje gljiva čeđavica. Na taj način se smanjuje asimilaciona površina lista i na taj način izostaje glavna funkcija lista-fotosinteza.

 

 

larve na naličju lista   imago kruškine stenice

U pojedinim slučajevima može doći do rane defolijacije.

Hemijska zaštita zasada protiv stenice se izvodi u sklopu redovne zaštite od ekonomskih štetnih insekatskih vrsta poput lisnih vašiju (Aphididae) i obične kruškine buve (Cacopsylla pyri).

Stenica Coreus marginatus

 Na terenu RC Sremska Mitrovica, na pojedinim lokalitetima, u baštama i okućnicama uočena je pojava introdukovane vrste stenice (Coreus marginatus).

 

velika slika

velika slika

Štetočina je polifag, češće se nalazi na biljkama iz fam.Polygonacae, Asteracae, Rosaceae ali se možu naći i na ostalim biljnim vrstama. Ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu imaga, koji se krajem maja i početkom juna pari i polaže jaja. Ima 5 stadijuma nimfi koje se hrane lišćem,  stabljikama i semenkama. Imago se hrani sisanjem biljnih sokova tako da izaziva uvenuće napadnutih biljnih delova.

Kod štetočina je izražen polni dimorfizam, mužjaci su najčešće  manji od ženke i imaju duže antetne. Imago nove generacije pojavljuje se od avgusta .Žive u grupama.

Prisutana je terenu Severne Afrike, Severne Amerike u čitavoj Evropi i Aziji.

Uskoro piljenje gusenica dudovca

Na području RC Sremska Mitrovica u toku je let leptira prve generacije dudovca (Hyphantria cunea). Na svetlosnoj lovnoj lampi postavljenoj na lokalitetu Laćarak, svakodnevno se beleže ulovi leptira.

Dudovac je polifagna štetočina, napada 120 različitih vrsta biljaka. Trenutno se na naličju listova registruju jajna legla ove štetočine, a za nekoliko dana se očekuje početak piljenja gusenica.

Štete prave gusenice koje se hrane lišćem, upredaju ga i skeletiraju. Prilikom jačeg napada može doći do golobrsta.

Preporuka proizvođačima je obilazak zasada oraha, jabuke, šljive i drugih voćnih vrsta i utvrđivanje prisustva dudovca.

Na biljkama gde se utvrdi prisustvo jajnih legala ili zapredaka sa gusenicama, preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.  

zapredak sa gusenicama 2017.g

Braon mramorasta stenica
Halyomorpha halys, braon mramorasta stenica,  je invazivna vrsta insekata, poreklom iz Azije.
Polifagna je štetočina, registruje se na biljkama ruderalnog staništa ali i na gajenim biljkama (paprika, paradajz, kukuruz, kupus, soja, zasadi jabučastog, jagodastog i koštičavog voća).
Prezimljava imago, najčešće ispod kore drvenastih biljaka ali i u zaštićenom prostoru čovekovog staništa.
U proleće, nakon perioda dopunske ishrane dolazi do ovipozicije, jaja su u grupicama od 20-30, najčešće   na naličju lista.
 
              
H.halys na listu jabuke         jajna legla stenice
 
Nakon piljenja, larve žive u grupama do prvog presvlačenja, nakon čega se rasporede po biljnim delovima domaćina.
 
H. halys na biljci paprike
 
Štete prave larve i imago sisanjem sokova iz svih nadzemnih biljnih delova u toku cele vegetacije.
Simptomi napada se manifestuju u vidu sitnih beličastih, okruglastih uboda koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege.
Na kukuruzu i soji usled ishrane u ranom periodu nakon precvetavanja, ukoliko je napad veći može doći do izostanka obrazovanja semena.
Na plodovima paprike i paradajza uočavaju se  i deformacije u manjoj ili većoj meri, usled čega plodovi gube tržišnu vrednost.
 
Kod nas nema registrovanih insekticida za njihovo suzbijanje.
S obzirom da je njeno prisustvo, za sada, registrovano samo u baštama i okućnicima i u eksetenzivnim zasadima, preporuka je njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.
U zemljama gde je ova vrtsa problem u intenzivnoj proizvodnji koriste se klopke za masovno izlovljavanje.
Cikada Metcalfa pruinosa
Na teritoriji RC Sremska Mitrovica registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa. Trenutno je prisustvo larvi uočeno na ukrasnom šiblju u urbanim područjima kao i u ekstenzivnim zasadima voća i vinove loze.
                                          
         M.pruinosa na vinovoj lozi
 
Ova cikada pripada polifagnim štetočinama, a naseljava veliki broj voćnih vrsta, ukrasno i šumsko bilje.
Ima jednu generaciju godišnje. Ženke polažu jaja u pukotine ili pupoljke biljke hraniteljke. Larve luče belu voštanu tvorevinu koja liči na vatu.
Imago i larve se hrane sisanjem sokova iz biljaka što za posledicu ima slabiji porast biljke. Pored direktnih  nanose i indirektne štete tako što luče mednu rosu koju naseljava gljiva čađavica.

Od mera zaštite preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova.
Povrtna stenica Nezara viridula
Na terenu RC Sremska Mitrovica pregledom useva paradajza registrovano je prisustvo povrtne stenice Nezara viridula.
 
       
                          Larve 3 i 4 stadijuma
 
Ova stenica spada u polifagne štetočine. Registrovana je na više biljnih vrsta (paprika, paradajz, krompir, kukuruz, suncokret....). Štete prave larve i imago koje buše biljno tkivo i sisaju sokove iz plodova. Velike štete pričinjavaju na zrelim plodovima paprike i paradajza gde na mestima ishrane dolazi do diskolorizacije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.
 
Mere suzbijanja u manjim zasadima i okućnicama su postavljanje lovnih klopki sa čašama i vodom kao i ručno sakupljanje.
Od hemijskih mera preporučuje se primena insekticida na bazi a.m bifentrin - Talstar 10 EC. Karenca ovog preparata u usevu paradajza je 7 dana.
Kukuruzni plamenac
Na osmatračkom mestu Laćarak 09.05.2013 na svetlosnoj lampi ulovljen je prvi imago Ostrinia nubilalis.
Imago se pojavio na 212,94 DD.
Na ostalim lokalitetima praćenja pojave kukuruznog plamenca(Prhovo,Stara Pazova,Morović) ,nije došlo do pojave štetočine.
 
 
1 - 10 Next