Skip to main content

Region Beograd

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Beograd > Prilozi > Bolesti kruške
Bolesti kruške

Nakon obilaska terena na različitim lokalitetima, u pojedinim zasadima kruške registrovano je prisustvo sledećih oboljenja: rđe kruške (Gymnosporangium sabinae), sive pegavosti lista kruške (Mycphaerella sentina) i bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

Simptomi rđe kruške na licu listova su veoma karakteristični i u vidu su narandžastih pega, dok se na naličju uočavaju tamnija zadebljanja, koja pred kraj vegetacije prerastaju u kupasta ispupčenja u kojima se formiraju ecidije. Pomenute ecidije prenose zarazu na kleku, a da pri tome ne mogu zaraziti krušku. Životni ciklus pomenute fitopatogene gljive je veoma složen. Na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se na kleki (Juniperus spp.) razvija teleutostadijum i  uredostadijum.

Usled napada ovog patogena, u mladim zasadima, na granama mogu da se jave rak rane koje ne zarastaju.

Hemijske mere zaštite se sprovode u okviru zaštite kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške, primenom fungicida na bazi aktivne materije mankozeb, difenokonazol (EPPO, PP2/18(1)).

Simptomi sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella sentina) se javljaju na licu lista u vidu sivih površina oivičenih tamnosmeđim rubom. Unutar pega su tamna telašca piknidi sa piknosporoma, kojima se u vlažnim uslovima obavljaju sekundarne zaraze.

Mere zaštite se sprovode u okviru zaštite kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške.

Simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) prisutni su na mladarima u vidu pastirskog štapa, mrke boje, a zaraženi listovi na njima se osuše i ostaju na granama.

Preporuka je da se zaraženi delovi mehanički uklone, pri čemu treba zahvatiti i 30 cm zdravog tkiva. Odsečene i zaražene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i uništiti. Rane nastale odsecanjem biljnih delova trebalo bi dezinfikovati premazivanjem sa 3% rastvorom bakarnih preparata. Takođe, i alat za rezidbu treba biti dezinfikovan potapanjem u rastvor nekog od sredstava za dezinfekciju (varikina, rastvor bakarnih preparata).

Hemijske mere zaštite se sprovode u fazama cvetanja, a pred najavu uslova koji favorizuju ostvarenje infekcije, primenom preparata na bazi bakra (kao po preporuci).

 

velika slika                  velika slika

velika slika

Comments

There are no comments yet for this post.