Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Preporuke_BD > trešnja i višnja  

Web Part Page Title Bar image
trešnja

 Izaberi region

Select
NormalBačka Topola
NormalBeograd
NormalČačak
NormalJagodina
NormalKikinda
NormalKragujevac
NormalKraljevo
NormalKruševac
NormalLeskovac
NormalMladenovac
NormalNegotin
NormalNiš
NormalNovi Sad
NormalPančevo
NormalPirot
NormalPožarevac
NormalRuma
NormalSenta
NormalSmederevo
NormalSombor
NormalSremska Mitrovica
NormalSubotica
NormalŠabac
NormalUžice
NormalValjevo
NormalVranje
NormalVrbas
NormalVršac
NormalZrenjanin
NormalSvi regioni

 Preporuke

Štetni organizmi
Expand/Collapse Created : 10.9.2020 ‎(2)
Dudovac u zasadu trešnje10.9.2020 12:35Dudovac (hyphantria cunea)

Na teritoriji RC Beograd i Mladenovac, vizuelnim pregledom zasada trešnje uočena je aktivnost druge generacije dudovca (Hyphantria cunea).

Gusenična gnezda su uočena na pojedinačnim stablima.

velika slika

Štete nastaju od gusenica koje se hrane listovima. Mlade gusenice žive zajedno u guseničnim gnezdama i u njima se ishranjuju lisnom površinom. Starije gusenice migriraju iz gnezda, žive samostalno i hrane se celim listom. Prilikom jačeg napada može doći do golobrsta.

Dudovac je polifagna štetočina i hrani se sa preko 120 biljnih vrsta, a najveće štete pričinjava na dudu, orahu, kajsiji, šljivi i trešnji.

Kod slabijeg napada poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje mehaničko uklanjanje odsecanjem i spaljivanjem guseničnih gnezda. Ukoliko je u zasadu prisutno 2-3 gusenična gnezda po stablu, preporučuje se hemijska zaštita primenom nekog od registrovanih insekticida.

Region: Mladenovac
Dudovac u zasadima voća 10.9.2020 8:39Dudovac (hyphantria cunea)

Na području delovanja RC KIkinda u toku je aktivnost gusenica II generacije dudovca (Hyphantria cunea).  Vizuelnim pregledom intenzivnih zasada koštičavog voća, na lokalitetu Kikinda, uočena je sporadična aktivnost pomenute štetočine, dok je prisustvo dudovca znatno izraženije u ekstenzivnim zasadima voća (okućnice, bašte, vikendice), što je posledica znatno manje primene hemijskih sredstava.

 

Dudovac je izuzetno polifagna štetočina i do danas je identifikovano oko 250 biljnih vrsta u statusu hranidbenog domaćina ovoj štetočini. Dudovac ima dve generacije godišnje (ređe 3), a štetnost vrste je uslovljena prvenstveno vremenskim prilikama i prisustvom prirodnih neprijatelja, pre svega ptica. Štete prave gusenice koje se tokom čitavog razvoja hrane lišćem. Mlade gusenice žive zajedno u guseničnim gnezdima, koja grade lučenjem paučinastih niti kojima povezuju okolne listove. Najpre skeletiraju lišće, tj. izgrizaju donji epidermis i mezofil, ostavljajući nerve i gornji epidermis, a kasnije ostavljaju samo lisne nerve. Starije gusenice se razilaze, žive samostalno i brste celu lisnu masu (golobrst). Napad se vrlo lako prepoznaje po zapredenim granama, golobrstu i gusenicama sa specifičnim smeđim bradavicama iz kojih rastu dugačke dlake.

 

Picture
 
Picture
 

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pregled zasada i sprovođenje mera suzbijanja ukoliko registruju prisustvo pomenute štetočine.

Pri slabijem napadu, dobri rezultati se postižu mehanički - odsecanjem i spaljivanjem guseničnih gnezda. Ukoliko se pregledom ipak utvrdi prisustvo većeg broja guseničnih gnezda (2-5) po pojedinačnom stablu, preporučuje se sprovođenje hemijskog suzbijanja nekim od registrovanih insekticida.

Region: Kikinda
Expand/Collapse Created : 8.9.2020 ‎(1)
II generacija dudovca (Hyphantria cunea)8.9.2020 14:38Dudovac (hyphantria cunea)

Na teritoriji RC Zrenjanin, vizuelnim pregledom stabala višnje, šljive i jabuke registrovani su zapredeni listovi na vrhovima grana od gusenica  II generacije dudovca (Hyphantria cunea). Gusenična gnezda uočena su na pojedinačnim stablima u voćnjacima, na stablima u okućnicima i u zasadima voća manjih površina.

Dudovac je polifagna štetočina. Hrani se na preko 120 biljnih vrsta, a najveće štete pričinjava na dudu, orahu, šljivi, kajsiji, višnji i trešnji. Štete pričinjavaju gusenice, koje se hrane lišćem, upredaju ga i skeletiraju. Prilikom jačeg napada može doći do golobrsta.

Proizvođačima se preporučuje pregled zasada i ukoliko se registruje prisustvo pojedinačnih zapredaka njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.

Ukoliko se vizuelnim pregledima zasada registruju veće brojnosti guseničnih gnezda (prag štetnosti je 2-3 gusenična gnezda po stablu) i u mlađim zasadima gde su zahvaćena čitava stabla, preporučuje se spovođenje hemijskih mera zaštite nekim od registrovanih insekticida.

     

 zapredak sa gusenicom

Region: Zrenjanin
Expand/Collapse Created : 7.8.2020 ‎(1)
  Azijska voćna mušica7.8.2020 13:04Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Vizuelnim pregledom sadržaja lovnih klopki sa mirisnim atraktantima koje su bile postavljene u zasade breskve i trešnje, registrovani su prvi ulovi imaga azijske voćne mušice (Drosophila suzukii).

 Azijska voćna mušica predstavlja ozbiljan problem u voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji zbog toga što  ženke ove štetočine polažu jaja u zdrave plodove pomoću čvrste testeraste legalice kojom zasecaju pokožicu ploda gde se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda dolazi do njihovog potpunog propadanja.

U cilju borbe protiv ove izuzetno opasne štetočine preporučujemo da se sprovedu  sledeće mere:

·         Postaviti što veći broj klopki za masovno izlovljavanje odraslih jedinki.

·         Lovne klopke napraviti od plastičnih flaša koje sadrže mirisni atraktant (jabukovo sirće   150ml  i crveno vino 150 ml, sa 1-2 kapi deterdženta za sudove).

·         Na flašama je neophodno da se  napravi nekoliko otvora veličine do 4 mm - za ulaz štetočine.

·         Klopke  postaviti na visinu od 1.5m  na senovita mesta, prazniti ih svakih 7 dana i menjati atraktant.

·         U cilju  što većeg izlovljavanja, klopke je neophodno postaviti po obodu na svaka 2m, a u sredini zasada na 5m.

·         Uklanjati zaražene plodove, odlagati ih u burad koja se ne otvaraju 7 dana i održavati higijenu oko i unutar parcele.

·         Skraćivanje intervala berbe.

            Azijska voćna mušica je izrazito polifagna, razvija se na kultivisanim i na divljim vrstama biljaka, ali ekonomski značajne štete su registrovane na malinama, kupinama, borovnicama, jagodama, trešnjama, breskvama, šljivama, vinovoj lozi, smokvama i dr. biljnim vrstama.

            UPOZORAVAMO proizvođače da napušteni i neobrani voćnjaci predstavljaju idealno mesto za razvoj i umnožavanje ove štetočine i preporučujemo da se sprovedu sve raspoložive mere u cilju smanjenja razvoja ovog organizma.

Region: Pančevo
Expand/Collapse Created : 29.7.2020 ‎(1)
Azijska voćna mušica – mere kontrole29.7.2020 1:09Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Leskovac monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) se vrši pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantom, na nedeljnom nivou tokom cele godine. Klopke su postavljene u zasadima koštičavog i jagodičastog voća i vinove loze.

Prvi ulovi imaga su registrovani na višnji, dok je protekle nedelje registrovan ulov imaga na breskvi,višnji i vinovoj lozi.

Ženke Drosophila suzukii polažu jaja direktno u plod. Za razliku od drugih voćnih mušica ova vrsta napada zdrave plodove voća u fazi zrenja. Ženke svojom veoma snažnom legalicom probijaju površinu ploda gde polažu jaja. Za vrlo kratko vreme, plodovi usled ishrane ispiljenih larvi u potpunosti propadaju.

Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena. Mužjak azijske voćne mušice je prepoznatljiv po karakterističnim crnim pegama na krilima i dva češlja na prednjim nogama.

Drosophila suzukii-mužjak

velika slika

Za zaštitu ugroženih voćnih vrsta, preporuka je da se  sprovedu sledeće mere kontrole:

-          Postaviti što veći broj klopki za masovno izlovljavanje, prvenstveno na obodima zasada na rastojanju od 2-3 metara, a unutar parcele na 5 metara.

Kao klopke koriste se plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 mm. Takođe, potrebno je napraviti otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 i dodati par kapi deterženta za sudove.

-          Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa njive.

-          Redovno sprovođenje sanitarnih mera kao što su odstranjivanje zaraženih plodova, kontrola gajbica i druge opreme gde se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

-          Obavezna higijena ivica parcela na kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

Hemijske mere kontrole mogu doprineti smanjenju odraslih jedinki, ali ne i jaja i larve koji su zaštićeni u plodu. Takođe, ova štetočina polaže jaja u zrele plodove što ograničava upotrebu insekticida zbog karence. U našoj zelji ne postoje registrovani insekticidi za suzbijanje Drosophila suzukii.

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba sprovoditi na području celog regiona jer kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabije rezultate.

Region: Leskovac
Expand/Collapse Created : 16.7.2020 ‎(1)
Zaštita trešnje i višnje16.7.2020 11:36Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na području delovanja RC Pirot, u zasadima višnje i trešnje berba se privodi kraju ili je gotova (BBCH 91).

 

(velika slika)

Vizuelnim pregledima zasada uočeno je prisustvo simptoma pegavosti lista trešnje i višnje (Blumeriella jaapii). Najavljeno je nestabilno vreme sa padavinama, te u cilju sprečavanja širenja infekcije treba izvršiti fungicidni tretman, posle berbe, a pre kiše.

Proivođačima se preporučuje upotreba nekog od fungicida:

·         Mankogal 80, Dithane M 45 (aktivna materija mankozeb) u koncentraciji 0,25% ili

·         Agrodin 65 WP (aktivna materija dodin) u koncentraciji 0,1%.

 

Region: Pirot
Expand/Collapse Created : 15.7.2020 ‎(1)
Zaštita trešnje i višnje15.7.2020 11:55Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na području delovanja RC Negotin, berba trešanja i višanja je završena ili se privodi kraju (BBCH 91).

Vizuelnim pregledom zasada uočavaju se simptomi prouzrokovača pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), kao posledica povoljnih uslova za razvoj ovog patogena u proteklom periodu.

I nakon završene berbe treba nastaviti sa zaštitom lisne mase višnje i trešnje. Usled sekundarnih infekcija navedenim patogenom može doći do prevremenog opadanja listova tokom leta i defolijacije, koja može dovesti do manjeg formiranja rodnih pupoljaka u narednoj godini i iznurivanja voćaka, kao i do izmrzavanja biljaka tokom zime.

U cilju sprečavanja daljeg širenja zaraze prouzrokovačem pegavosti lišća višnje i trešnje  proizvođačima se preporučuje da, posle berbe, a pre narednih padavina, izvrše fungicidni tretman nekim od preparata:

Mankogal80, Dithane M45, Bevesan M45 (a.m. mankozeb) u koncentraciji 0,25%  ili

Agrodin 65WP (a.m. dodin) u koncentraciji 0,1%.

Region: Negotin
Expand/Collapse Created : 13.7.2020 ‎(2)
Zaštita trešnje i višnje13.7.2020 13:01Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na području delovanja RCSubotica, berba trešanja i višanja je završena ili se privodi kraju.

 

U zasadima trešnje i višnje se registruju simptomi pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).

 

simptomi na listu trešnje

 

U cilju sprečavanja prerane defolijacije, očuvanja lisne mase i kondicije zasada,  treba nastaviti sa zaštitom i nakon završene berbe.

 

Proizvođačima se preporučuje fungicidni tretman, nakon berbe, a pre padavina koje se najavljuju u petak, nekim od sledećih preparata:

 

Agrodin 65WP, Dodin S 65  (a.m. dodinu ) u koncentraciji 0,1% ili

Mankogal 80, Dithane M 45  (a.m. mankozeb) u koncentraciji 0,25%.

Region: Subotica
Zaštita višnje i trešnje13.7.2020 12:36Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na području delovanja RC Vranje u zasadima višnje i trešnje je završena berba.

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo simptoma pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).

Proleće ove godine je bilo nestabilno sa čestim padavinama i pogodovalo je razvoju ovog patogena. Simptomi infekcije se manifestuju u vidu purpurne pegavosti lišća, prevremenog opadanja lišća što dovodi do nespremnosti biljke  za prezimljavanje,  opšte oslabljenosti i smanjene rodnosti za sledeću godinu.

U cilju očuvanja lisne mase i sprečavanja sekundarnih infekcija, poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje hemijski tretman posle berbe a pre najavljenih padavina (prema trenutnoj prognozi u najavi su padavine za subotu) nekim od fungicida:

Agrodin 65 WP (dodin) 0,1% ili

Mankogal 80, Dithane M-45 , Bevesan M 45 (mankozeb) 0,25%.

Region: Vranje
Expand/Collapse Created : 10.7.2020 ‎(1)
Zaštita višnje10.7.2020 9:44Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na području delovanja RC Šabac, berba višanja je završena ili se privodi kraju.

U zasadima višanja registruju se simptomi pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) kao posledica povoljnih uslova za razvoj ovog patogena tokom proteklog perioda.

 

velika slika

U cilju sprečavanja daljeg širenja infekcije koja može dovesti do prerane defolijacije lišća i do pojave retrovegetacije, što se negativno odražava na prezimljavanje i rodnost u narednoj vegetaciji, preporuka proizvođačima je da nakon berbe nastave sa zaštitom od ovog patogena.

Nakon berbe, a pred najavljene padavine, u cilju očuvanja lisne mase, preporučuje se primena fungicida: 

Agrodin 65 WP (a.m.dodin) 0,1%.

Region: Šabac
1 - 10 Next