Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Preporuke_BD > šljiva  

Web Part Page Title Bar image
šljiva

 Izaberi region

Select
NormalBačka Topola
NormalBeograd
NormalČačak
NormalJagodina
NormalKikinda
NormalKnjaževac
NormalKosovska Mitrovica
NormalKragujevac
NormalKraljevo
NormalKruševac
NormalLeskovac
NormalLoznica
NormalMladenovac
NormalNegotin
NormalNiš
NormalNovi Pazar
NormalNovi Sad
NormalPančevo
NormalPirot
NormalPožarevac
NormalProkuplje
NormalRuma
NormalSenta
NormalSmederevo
NormalSombor
NormalSremska Mitrovica
NormalSubotica
NormalŠabac
NormalUžice
NormalValjevo
NormalVranje
NormalVrbas
NormalVršac
NormalZaječar
NormalZrenjanin
NormalSvi regioni

 Preporuke

Štetni organizmi
Expand/Collapse Created : 9.11.2023 ‎(1)
Zaštita mladih voćnih zasada od glodara i divljači9.11.2023 13:44Poljska voluharica (microtus arvalis); Poljski zec (lepus europaeus); Poljski miš (apodemus sylvaticus)

U zasadima voća koji se nalaze u prvim godinama nakon sadnje može doći do velikih šteta od glodara; miševa (Apodemus spp.), voluharice (Microtus arvalis) i zeca (Lepus europaeus).

Miševi oštećuju koru mladih voćaka u zoni korenovog vrata, ponekad ogule i glavne žile korenovog sistema. Štete su značajne jer, hraneći se korom dolazi do „prsenovanja“ voćke, čime se sprečava prolaz hranljivih materija i vode od korena ka nadzemnom delu biljke. U zavisnosti od stepena oštećenja, biljke se ili odmah osuše ili vegetiraju nekoliko godina ne donoseći plodove. Listovi su sitni i hloritični a kasnije dolazi do njihovog sušenja.

Vizuelnim pregledom mladih voćnjaka ustanovljeno je prisustvo aktivnih rupa od glodara. Za poljsku voluharicu registrovana je brojnost do III kategorije (od 500 do 5000 aktivnih rupa po hektaru i za poljskog miša do V kategorije brojnosti (od 2000 do 10000 aktivnih rupa po hektaru).

Prag štetnosti za poljskog miša iznosi 10 do 50 aktivnih rupa po ha, a za poljsku voluharicu od 10 do 500 aktivnih rupa po ha (II kategorija brojnosti). Ukoliko se utvrdi brojnost na nivou praga štetnosti, preporučuje se primena rodenticida u obliku gotovih mamaka na bazi cink-fosfida u količini 5-10 grama po aktivnoj rupi.

Nakon postavljanja gotovih rodenticidnih mamaka u aktivne rupe od glodara iste obavezno treba zatrpati u cilju sprečavanja trovanja divljih i domaćih životinja i ptica.

Zec pravi štetu guleći koru mladih sadnica, a u slučaju jačeg napada dolazi do „prstenovanja“ stabla. Najveće štete zec pričinjava u godinama sa dosta snega kada mu ponestane hrane. Rane od zeca su dublje, ali uglavnom sa jedne strane stabla kod starijih voćaka.

Zastita od zeca sprovodi se premazivanjem mladih sadnica različitim smesama, koje se mogu praviti ili gotivim smesama na bazi sulfonovanog ribljeg ulja. Moze se koristiti i užegla svinjska mast ali u tanjem sloju.

Zaštita od zeca može da se vrši i mehaničkim barijerama: ograđivanjem voćnjaka, kao i  mrežicama koje se omotavaju oko stabla mladog voća. Na isti način štite se i mladi zasadi koji se nalaze u blizini šume od druge divljači, najčešće od srne i jelena.

Region: Sremska Mitrovica
Expand/Collapse Created : 2.11.2023 ‎(2)
Zaštita koštičavih voćnih vrsta2.11.2023 15:21Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans); Rogač šljive (Taphrina pruni); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus)

Na terenu koji pokriva RC Kragujevac zasadi koštičavog voća se u zavisnosti od vrste, sortimenta, lokaliteta i primenjenih agrotehničkih mera i mera zaštite, nalaze u fazi od lišće počinje da opada do faze 50% lišća opalo (BBCH 93-95).

 

 

Kada opadne najmanje 70% lišća preporučuje se fungicidni tretman nekim od preparata na bazi bakra:

 

Bakarni oksihlorid 50 (a.m. bakarni oksihlorid)  ...0,75%  ili

Cuproxat (a.m.bakar sulfat) … 0,25-0,35 %

 

ili neki drugim od registrovanih bakarnih preparata u cilju smanjenja infektivnog potencijala za narednu sezonu različitih prouzrokovača gljivičnih oboljenja, poput kovrdžavosti lišća breskve (Taphrina deformans); rogača šljive (Taphrina pruni); sušenja cvetova, grančica i mrke truleži plodova (Monilinia spp.); šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), ali i bakterioznih oboljenja.

 

Preporučuje se korišćenje veće količine vode kako bi preparat dospeo i na teško pristupačna mesta (pregibi grana, šupljine i nabori kore i sl.). Tretman se preporučuje u najtoplijem delu dana, na temperaturama iznad  7°C, po mirnom vremenu, bez vetra.

 

Pre tretmana poželjno je ukloniti mumificirane plodove, oštećene i obolele biljne delove, izneti ih iz voćnjaka i uništiti.

 

Region: Kragujevac
Zaštita koštičavog voća2.11.2023 9:44Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.)

Na terenu RC Sremska Mitrovica, zasadi koštičavog voća se nalaze u fenofazi starenja i opadanja lista (BBCH 95), najmanje 50% lisne mase je opalo, kod nekih vrsta i više.

  

Primena bakarnih preparata u ovom periodu u vidu kupanja i pokrivanju grana i grančica na mestima gde je lišće opalo ili je pred opadanjem, u značajnoj meri umanjuje potencijal pojedinih bolesti (gljivične i bakterijske) u narednoj vegetaciji čije se micelije i ostali reproduktivni organi zadržavaju oko samih pupoljaka ili u pukotinama grana.

To su u prvom redu patogeni: prouzrokovač kovrdžavosti lista (Taphrina deformans), sušenje grana i grančica i trulež plodova koštičavog voća ( Moonillinia spp.), šupljikavost lista koštičavog voća (Stigmina carpophilla), rogač šljive ( Taphrina pruni) kao i  boleti pruzrokovane bakterijama uglavnom iz roda Pseudomonas.

Preparati:

  • a.m. bakar hidroksid, preperat Everest
  • a.m. bakar oksihlorid, preparat Bakarni oksihlorid 50, Cuprablau Z-35 WP
  • bakar oksihlorid + bakar hidroksid, preparat Grifon SC

Tretman izvesti po mirnom vremenu i sa povećanom količinom tečnosti.

Region: Sremska Mitrovica
Expand/Collapse Created : 31.10.2023 ‎(5)
Jesenji tretman koštičavih voćnih vrsta31.10.2023 12:40Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Rogač šljive (Taphrina pruni); Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans)

Na području delovanja RC Čačak zasadi koštičavog voća se u zavisnosti od vrste, sortimenta, lokaliteta i primenjene agrotehnike nalaze u fazama razvoja od lišće počinje da opada do faze 90 % lišća opalo (BBCH 93-99).

 

Faza razvoja šljive Faza razvoja breskve

Šljiva                                Breskva

 

Proizvođačima koštičavih voćnih vrsta se preporučuje, u fazi kada opadne oko 70% lisne mase, sprovođenje hemijskog tretmana preparatima na bazi bakra.

Ovim tretmanom smanjuje se infektivni potencijal patogena prouzrokovača bolesti kao što su: sušenje grana i grančica i trulež plodova koštičavog voća (Monilinia spp.), šupljikavost lista koštičavog voća (Stigmina carpophila), kovrdžavost lišća breskve (Taphrina deformans), bakterioznih oboljenja i dr.

Tretman bi trebalo sprovesti po suvom vremenu, bez vetra, sa većom količinom vode. Preporuka je primena nekiog od sledećih registrovanih preparata:

·        Grifon (a.m. bakar-oksihlorid+bakar-hidroksid) u količini primene 4 l/ha,

·        Everest (a.m. bakar-hidroksid) u koncentraciji primene 0,6% - 0,8%,

·        Bakarni oksihlorid-50 (a.m. bakar-oksihlorid) u koncentraciji primene 0,75%,

·        Cuproxat (a.m. bakar-sulfat) u koncentraciji primene 0,25% - 0,35%.

Pored hemijskih mera, važno je i održavanje higijene voćnjaka, koje podrazumeva sakupljanje opalog lišća, uklanjanje polomljenih i obolelih grana i mumificiranih plodova i njihovo uništavanje.

Region: Čačak
Jesenji tretman koštičavog voća31.10.2023 9:33Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans); Rogač šljive (Taphrina pruni); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na području delovanja RC Vranje koštičavo voće (šljiva, breskva, višnja, trešnja, kajsija i dr.) se u zavisnosti od voćne vrste, sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi od lišće počinje da gubi boju do faze 70% lišća žuto i opalo (BBCH 92-97).

Proizvođačima se preporučuje da kada opadne 70% lisne mase sprovedu hemijski tretman na bazi bakra. Ovim tretmanom se vrši dezinfekcija stabla i smanjuje se infektivni potencijal patogena u voćnim zasadima: prouzrokovača sušenja cvetova, grana i truleži ploda (Monilinia spp.), šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), kovrdžavosti lišća breskve (Taphrina deformans), rogača šljive (Taphrina pruni), pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), prouzrokovača bakterioznih oboljenja (Pseudomonas syringae) i dr.

Preporuka je koristiti neki od sledećih preparata:

·         Bakarni oksihlorid 50 ( bakar-oksihlorid) u koncentraciji 0,75% ili

·         Everest ( bakar-hidroksid) u koncentraciji 0,6-0,8% ili

·         Cuproxat ( bakar-sulfat) u koncentraciji 0,25-0,35% ili

·         Grifon ( bakar oksihlorid i bakar hidroksid) u koncentraciji 4 l/ha ili

·         Cuproblau Z 35 WP (bakar-oksihlorid) u količini 2 kg/ha

Tretman treba sprovesti po mirnom i suvom vremenu uz utrošak veće količine vode kako bi depozit primenjenog preparata prekrio celokupnu površinu biljaka i u najtoplijem delu dana na temperaturi vazduha iznad 7 oC.

Preporučuje se i sprovođenje agrotehničkih mera kao što je orezivanje polomljenih i obolelih grana, sakupljanje i uništavanje opalog lišća, uklanjanje mumificiranih plodova iz voćnjaka u cilju smanjenja infektivnog potencijala patogena za sledeću vegetacionu sezonu.

Region: Vranje
Jesenji tretman u zasadima koštičavog voća31.10.2023 9:31Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Rogač šljive (Taphrina pruni); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na području delovanja RC Leskovac, zasadi koštičavog voća (višnja, šljiva) u zavisnosti od lokaliteta i voćne vrste nalaze se u različitim fazama razvoja, od početka obezbojavanja lišća do 90 % lišća opalo (BBCH 92-99).

šljiva BBCH 97
višnja BBCH97

Proizvođačima se preporučuje da obolele i polomljene grane, kao i mumificirane plodove uklone iz zasada kako bi se smanjio infektivni potencijal za narednu vegetacionu sezonu.

Posle završnih agrotehničkih mera, kada opadne oko 70% lisne mase, proizvođačima se preporučuje da sprovedu hemijske mere zaštite od prouzrokovača bolesti kao što su: sušenja grana i  grančica i truleži ploda (Monilinia spp.), šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), rogača šljive (Taphrina pruni) i dr. primenom preparata na bazi bakra:

-          Bakarni oksihlorid 50 (Cu iz bakar-oksihlorida) 0,75% ili

-          Cuproxat (Cu iz bakar-sulfata) 0,25-0,35% ili

-          Everest (Cu iz bakar -hidroksida) 0,6-0,8% ili

-          Grifon (Cu iz bakar-oksihlorida+Cu iz bakar-hidroksida) 4 l/ha.

Tretman sprovesti po mirnom, suvom i toplom vremenu uz veći utrošak vode kako bi se preparat što bolje naneo na sve biljne delove.

 

Region: Leskovac
Zaštita koštičavog voća31.10.2023 8:52Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Rogač šljive (Taphrina pruni)

Na području delovanja RC Niš zasadi koštičavog voća (šljiva, višnja) se nalaze u različitim fazama razvoja, od početka obezbojavanja lišća do 70 % lišća opalo (BBCH 92-96).

velika slika

U cilju smanjenja infektivnog potencijala patogena prouzrokovača: sušenja cvetova i grančica i truleži ploda (Monilinia spp.), šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila), rogača šljive (Taphrina pruni), pruzrokovača bakterioznih oboljenja (Pseudomonas spp.) u fazi kada opadne oko 70% lisne mase, preporuka je primena nekog od preparata:

Bakarni oksihlorid 50 (Cu iz bakar-oksihlorida) u koncentraciji 0,75% (šljiva, višnja) ili

Cuproxat (Cu iz bakar sulfata) u koncentraciji 0,25 -0,35% (šljiva, višnja) ili

Everest (Cu iz bakar-hidroksida) u koncentraciji 0,6-0,8% (šljiva, višnja) ili

Fungohem SC (Cu iz bakar-hidroksida) u koncentraciji 1-1,5% (višnja) ili

Grifon (Cu iz bakar-oksihlorida + Cu iz bakar-hidroksida) u količini 4 l/ha (šljiva),

uz utrošak veće količine tečnosti radi što bolje pokrivenosti biljnih delova depozitom preparata.

Pored hemijskih mera zaštite preporučuje se i sprovođenje agrotehničkih mera. Pre hemijskog tretmana, preporuka je da se iz zasada orežu i uklone obolele i polomljene grane, kao i mumificirani plodovi i da se i na taj način umanji infektivni potencijal patogena za narednu vegetaciju.

Region: Niš
Jesenji tretman koštičavog voća31.10.2023 8:44Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Rogač šljive (Taphrina pruni); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.)

Na području rada RC Užice zasadi koštičavog voća se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u fazi od početak obezbojavanja lišća do 50% lišća žuto i opalo (BBCH 92-95).


Kada sa stabla opadne oko 70 % lišća, preporučuje se jesenji tretman zasada preparatima na bazi bakra. Ovim tretmanom se vrši dezinfekcija stabala i smanjuje se  infektivni potencijala različitih patogena za narednu godinu od kojih su najznačajniji prouzrokovači: sušenja cvetova i grančica i trulež plodova koštičavog voća (Monilinia spp.), šupljikavost lista koštičavog voća  (Stigmina carpophila), rogača šljive (Taphrina pruni) bakterioznih oboljenja i dr.

Preporuka je sprovesti tretman nekim od registrovanih preparata:

-Bakarni oksihlorid 50 (a.m. bakar oksihlorid) u koncentraciji 0,75% ili
-Everest (a.m bakar hidroksid)  u koncentraciji 0,6-0,8% ili
- Grifon ( bakar oksihlorid i bakar hidroksid) u koncentraciji 4 l/ha

-Cuproxat (a.m.  bakar sulfat) u koncentraciji 0,25-0,35%.

Sprovođenje tratmana se preporučuje kada je temperatura vazduha iznad 7 °C, po suvom i mirnom vremenu i sa većom količinom vode, kako bi stabla bila što bolje “okupana“.

Pre hemijskih mera preporučuje se i sprovođenje agrotehničkih mera, kao što su:  sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa površine zemlje, uklanjanje obolelih i polomljenih grana iz voćnjaka i njihovo uništavanje.

Region: Užice
Expand/Collapse Created : 30.10.2023 ‎(4)
Jesenja zaštita koštičavog voća30.10.2023 14:30Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Rogač šljive (Taphrina pruni); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus)

Na području delovanja RC Požarevac, koštičavo voće (šljiva i trešnja), se nalazi, u zavisnosti od vrste, sortimenta i lokaliteta, u različitim fazama razvoja, od početka obezbojavanja lišća, do 70% lišća opalo (BBCH 92-96).

Sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala patogena prouzrokovača biljnih bolesti, kao što su: prouzrokovači sušenja cvetova, grana i grančica (Monilinia spp.), šupljikavost lišća koštunjavog voća (Stigmina carpophila), rogača šljive (Taphrina pruni) i dr., proizvođačima se preporučuje primena nekog od preparata na bazi bakra:

-          Bakarni oksihlorid 50 (a.m. bakar oksihlorid) u koncentraciji  0,75% ili

-          Everest (a.m. bakar hidroksid) u koncentraciji 0,6-0,8% ili

-          Cuproxat (a.m. bakar sulfat) u koncentraciji 0,25-0,35% ili

-          Grifon (a.m. bakar oksihlorid+ bakar hidroksid) u količini 4l/ha.

Izvođenje tretmana treba obaviti po mirnom i suvom vremenu, uz veći utrošak vode, kako bi se obezbedila dobra pokrivenost svih biljnih delova, i to kada opadne 70% lisne mase biljaka.

Osim hemijskih mera zaštite, preporučuje se i sprovođenje adekvatnih agrotehničkih mera, kao što su: orezivanje, uklanjanje obolelih i polomljenih grana, kao i uklanjanje mumificiranih plodova iz voćnjaka.

Region: Požarevac
Jesenji tretman u zasadima koštičavog voća30.10.2023 14:21Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii); Rogač šljive (Taphrina pruni)

Na teritoriji Topličkog okruga, koštičavo voće (šljiva, višnja) se u zavisnosti od voćne vrste i lokaliteta nalazi u fazi od početka opadanja lišća do faze 50% lišća je žuto i opalo (BBCH 92-95).

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak svojih zasada i ukoliko registruju polomljene  grane, obolele biljne delove, opale ili mumificirane plodove u zasadu, preporuka je da se ti delovi biljaka uklone iz zasada.

Nakon primene navedenih agrotehničkih mera u zasadu, poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje hemijski tretman koštičavog voća u fazi kada opadne oko 70 % lisne mase u zasadima, sa nekim od registrovanih preparata na bazi bakra:

·       Grifon (Cu iz bakar-oksihlorida + Cu iz bakar-hidroksida) u količini 4 l/ha (šljiva) ili

·       Everest (Cu iz bakar -hidroksida) u koncentraciji 0,6-0,8% (šljiva, višnja) ili

·       Bakarni oksihlorid 50 (Cu iz bakar-oksihlorida) u koncentraciji 0,75% (šljiva, višnja) ili

·       Cuproxat (Cu iz bakar sulfata) u koncentraciji 0,25 -0,35% (šljiva, višnja) ili

·       Fungohem SC (Cu iz bakar -hidroksida) u koncentraciji 1-1,5% (višnja) ili neki drugi registrovan preparat na bazi bakra.

Ovim jesenjim hemijskim tretmanom vrši se dezinfekcija stabala koštičavih voćnih vrsta i smanjuje se infektivni potencijal prouzrokovača biljnih bolesti kao što su: sušenje cvetova, grančica i mrke truleži ploda (Monilinia spp.), šupljikavost lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), rogača šljive (Taphrina pruni), kao i prouzrokovača bakterijskog raka i izumiranja grana (Pseudomonas syringae) i dr.

Hemijski tretman voćnih zasada preporučuje se po mirnom, toplom i suvom vremenu uz utrošak veće količine vode kako bi se omogućila što bolja pokrivenost biljaka depozitom preparata.

Region: Prokuplje
1 - 10 Next