Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Preporuke_BD > šljiva  

Web Part Page Title Bar image
šljiva

 Izaberi region

Select
NormalBačka Topola
NormalBeograd
NormalČačak
NormalJagodina
NormalKikinda
NormalKragujevac
NormalKraljevo
NormalKruševac
NormalLeskovac
NormalMladenovac
NormalNegotin
NormalNiš
NormalNovi Sad
NormalPančevo
NormalPirot
NormalPožarevac
NormalRuma
NormalSenta
NormalSmederevo
NormalSombor
NormalSremska Mitrovica
NormalSubotica
NormalŠabac
NormalUžice
NormalValjevo
NormalVranje
NormalVrbas
NormalVršac
NormalZrenjanin
NormalSvi regioni

 Preporuke

Štetni organizmi
Expand/Collapse Created : 18.7.2018 ‎(1)
Zaštita šljive18.7.2018 14:46Šljivin smotavac (grapholita funebrana)

Na teritoriji RC Vranje, ranostasne sorte šljive se nalaze u fazi sazrevanja ploda, dok su srednjestasne i kasnostasne  sorte u fazi početka obojavanja ploda (BBCH 81-85).

 

        sl.1

U pregledanim zasadima utvrđeno je prisustvo jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana)  sa indeksom napada 1. U cilju zaštite plodova od ubušivanja larvi ove štetočine  preporučuje se primena insekticida ovicidno-larvicidnog delovanja:

Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) u koncentraciji 0,02%.

 

U zasadima u kojima predstoji berba ne primenjivati hemijske mere zaštite.

Region: Vranje
Expand/Collapse Created : 17.7.2018 ‎(2)
Zaštita šljive 17.7.2018 14:33Šljivin smotavac (grapholita funebrana)

Na terenu RC Pančevo, na lokalitetu  Starcevo i  Pancevo, kasnostasne sorte šljiva se nalaze u fazi početak obojavanja ploda dok se srednjestasne sorte nalaze u fazi obojavanje ploda skoro završeno (BBCH 81-85).

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana) u indeksu napada 3,33. U toku je piljenje larvi treće generacije ove štetočine.

Da bi se sprečilo  ubušivanje larvi u plodove, preporučuje se primena insekticida na bazi a.m deltametrin: Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux u koncentraciji 0,05% (karenca 14 dana).

Prilikom zaštite strogo voditi računa o karenci primenjenih preparata!

Region: Pančevo
Zaštita šljive17.7.2018 13:55Šljivin smotavac (grapholita funebrana)
Na području delovanja RC Kikinda zasadi šljive se nalaze u fazi sazrevanja ploda (BBCH 81-85).
 
Picture
 
Vizuelnim pregledom zasada šljive na lokalitetu Kikinda,  registrovana su položena jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana) u indeksu napada 4.
 
Picture
 
S obzirom da je u toku polaganje jaja i piljenje larvi III generacije šljivinog smotavca, proizvođačima se preporučuje pregled zasada i sprovođenje insekticidnog tretmana radi sprečavanja ubušivanja larvi u plodove. Preporučuju sa preparati na bazi aktivne materije:
 
deltametrin (Decis 2,5 EC, Konfuzija,, Polux)  u koncentraciji 0,05%
 
Obavezno voditi računa o karenci primenjenih insekticida. Karenca za navede preparate iznosi 14 dana. U zasadima u kojima je u toku berba ne preporučuju se hemijske mere zaštite.
Region: Kikinda
Expand/Collapse Created : 16.7.2018 ‎(2)
Zaštita šljive16.7.2018 15:31Šljivin smotavac (grapholita funebrana)

Na teritoriji rada RC Čačak, zasadi šljive Stenlej, na lokalitetu Lipnica, nalaze se fazi početak obojavanja ploda (BBCH 81).

Lokalitet Lipnica

U toku je polaganje jaja III generacije šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).

 

Preporuka proizvođačima:

U cilju sprečavanja ubušivanja larvi u plodove preporučuje se primena insekticida ovicidno-larvicidnog delovanja:

-        a.m.hlorantraniliprol  - Coragen 20 SC (0,02%)

 

U zasadima u kojima je u toku berba, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

Region: Čačak
Zaštita šljive 16.7.2018 15:09Šljivin smotavac (grapholita funebrana); Lisne vaši u voćarskim i vinogradarskim zasadima (aphididae)

Na području delovanja RC Novi Sad kasnostasne sorte šljiva se nalaze u fazi početak obojavanja ploda dok se srednjestasne sorte nalaze u fazi obojavanje skoro završeno (BBCH 81-85).

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo jaja pred piljenje šljivinog smotavca (Grapholita funebrana) u indeksu napada 3. U toku je piljenje larvi treće generacije ove štetočine.

U cilju sprečavanja ubušivanja larvi u plodove proizvođačima se preporučuje primena insekticida na bazi aktivne materije deltametrin: Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux u koncentraciji 0,05% (karenca 14 dana).

Takođe, vizuelnim pregledom zasada ragistrovano je i prisustvo zelene šljivine vaši (Hyalopterus pruni) na listovima i plodovima. Navedeni insekticid za šljivinog smotavca delovaće i na ovu štetočinu.

Prilikom sprovođenja mera zaštite strogo voditi računa o karenci primenjenih preparata s obzirom da se u narednom periodu očekuje berba srednjestasnih sorti šljiva.

Region: Novi Sad
Expand/Collapse Created : 14.7.2018 ‎(1)
Zaštita šljive 14.7.2018 19:50Šljivin smotavac (grapholita funebrana)
Na području RC Užice zasadi šljive sa sortama kasnijeg vremena zrenja (Stenley, Čačanska rodna) su u fazi početak promene boje plodova (BBCH 81).
Sorte sa ranijim vremenom zrenja su u fazi sazrevanja i berbe plodova.
 
Vizuelnim pregledima u zasadima šljiva, na plodovima su registrovana položena jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Registrovana su sveže položena jaja kao i ona koja su neposredno pred piljenje. U narednom periodu se očekuje intenzivno piljenje larvi treće generacije.
 
Proizvođačima se preporučuje da u cilju sprečavanja ubušenja larvi u plodove zasade šljive zaštite insekticidom Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) 0,02%.
Primena insekticida nije dozvoljena u zasadima u kojima je u toku sazrevanje plodova.
Region: Užice
Expand/Collapse Created : 13.7.2018 ‎(2)
Tretman u zasadu šljive13.7.2018 15:33Šljivin smotavac (grapholita funebrana)

Na terenu RC Zrenjanin, zasadi šljive se nalaze u fazi početka obojavanja ploda (BBCH 81).

Vizuelnim pregledom registrovana su položena jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).

U narednom periodu očekuje se intenzivnije piljenje larvi III generacije ove štetočine.

Preporuka proizvođačima je da u cilju sprečavanja ubušivanja larvi u plodove tretman obave preparatom:

Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) 0,02%.

U zasadima u kojima je u toku berba, hemijske mere zaštite se ne preporučuju!

Jaje G.funebrana

Region: Zrenjanin
Zaštita šljive13.7.2018 13:55Šljivin smotavac (grapholita funebrana)

Na području delovanja RC Mladenovac, punktovi Dubona, Koraćica i Mali Požarevac, šljive se u zavisnosti od sortimenta, nalaze u fazi sazrevanja ranostasne sorte šljiva, dok se srednjstasne i kasno stasne sorte nalaze u fazi početak obojavanja ploda (BBCH 81) .

 

 

Sl 1 Zasad šljive

 

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).

 

   

    Promena boje ploda šljive

 

U cilju zaštite plodova od ubušivanja larvi ove štetočine proizvođačima se preporučuje primena insekticida ovicidno-larvicidnog delovanja:

 

Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) u koncentraciji 0,02%.

 

U zasadima u kojima predstoji berba ne primenjivati hemijske mere zaštite.

Region: Mladenovac
Expand/Collapse Created : 12.7.2018 ‎(1)
Zaštita šljive12.7.2018 14:49Šljivin smotavac (grapholita funebrana)

Na području delovanja RC Pirot u toku je sazrevanje ranostasnih sorti šljiva, dok se srednjestasne i kasnostasne sorte nalaze u fazi početak obojavanja ploda (BBCH 81).

 

Velika slika

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).

U cilju zaštite plodova od ubušivanja larvi ove štetočine proizvođačima se preporučuje primena insekticida ovicidno-larvicidnog delovanja:

Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) u koncentraciji 0,02%.

U zasadima u kojima predstoji berba ne primenjivati hemijske mere zaštite.

Region: Pirot
Expand/Collapse Created : 11.7.2018 ‎(2)
Obavezne mere u borbi protiv azijske voćne mušice11.7.2018 11:55Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Azijska voćna mušica Drosophila suzukii je invanzivna štetočina voća poreklom iz jugoistočne Azije. U Evropi je prvi put registrovana 2008. godine, a u našoj zemlji 2014. godine. Veoma brzo se adaptira i širi u introdukovana područja, te je već tokom 2016. godine bila rasprostranjena na celoj teritoriji naše zemlje. Ima visok reproduktivni potencijal. Jedna ženka tokom svog života položi u proseku 400 jaja (može i do 600), a tokom godine može da razvije od 7 do 15 generacija. Izrazito je polifagna, može da se razvija kako na kultivisanim tako i na divljim vrstama biljaka, a ekonomski značajne štete registrovane su na malinama, kupinama, borovnicama, jagodama, trešnjama, breskvama, šljivama, vinovoj lozi, smokvama i dr. biljnim vrstama. Evropska organizacija za zaštitu bilja (EPPO) svrstala je D. suzukii na A2 listu karantinskih štetočina.

 

Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Za razliku od drugih mušica iz familije Drosophilidae, ženke D. suzukii imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove i to zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Najveće štete nastaju od ishrane larvi mesom ploda. Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena.

 

Na pojedinim lokalitetima, u zasadima malina, kupina, bresaka i vinove loze registruje se prisustvo odraslih jedinki azijske voćne mušice. Trenutne vrednosti ulova odraslih jedinki se kreću oko 10 na nedeljnom nivou, što je još uvek nizak rizik od nastanka velikih šteta. Veliki problem trenutno predstavljaju i zasadi maline i kupine gde se ne vrši berba zbog niske otkupne cene, zasadi koji su napušteni zbog vremenskih nepogoda koje su ih zadesile u proteklom periodu kao i zasadi gde je berba izostala zbog loših vremenskih prilika.  Takvi zasadi gde se registruje prisustvo prezrelih plodova i plodova sa simptomima truleži, predstavljaju visok rizik za umnožavanje i podizanje brojnosti azijske voćne mušice. Takođe, vremenski uslovi sa dnevnim temperaturama oko 25°C i visokim relativnim vlagama vazduha izuzetno su povoljni za razvoj ove štetočine.

 

SADA JE NEOPHODNO PREDUZETI SVE RASPOLOŽIVE MERE KONTROLE KAKO BI SE SPREČILO DRASTIČNO PODIZANJE NIVOA POPULACIJE AZIJSKE VOĆNE MUŠICE I SMANJIO RIZIK OD NASTANKA ŠTETA U ZASADIMA MALINA, KUPINA, BOROVNICA, BRESAKA, ŠLJIVA I VINOVE LOZE.

 

MERE KONTROLE

 

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje.

2. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta (pogledati dole prilog o klopkama).

3. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara (pogledati šemu postavljanja klopki).

4. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

5. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

6. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

7. Hemijske mere zaštite protiv azijske voćne mušice su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

 

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

 

PRILOG O KLOPKAMA

Kao klopke koriste se plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. Klopke se postavljaju na visinu od 1,5 metar u krošnju drveta na senovito mesto. Potrebno ih je prazniti na svakih 7 dana i menjati atraktant.

 

PRILOG O IDENTIFIKACIJI Drosophila suzukii

Odrasle jedinke D. suzukii su veličine od 2 do 4 mm, sa rasponom krila od 6 do 8 mm. Mužjaci su uglavnom manji (2 - 3,5 mm) od ženki (2,5-4 mm). Glava je žute boje sa crvenim očima, a telo je žućkasto-smeđe boje. Mužjaci se prepoznaju po jednoj tamnoj okruglastoj  pegi smeštenoj uz prednju ivicu krila, u vršnom delu. Krila ženke su bez tamne mrlje, ali se lako prepoznaju po  čvrstoj testerastoj legalici sa jako sklerotizovanim tamnim zupcima. Jaja su mlečno bela i sjajna, veličine 0,62 x 0,18 mm, sa dva filamenta na kraju. Larve su bele do krem boje, bez glave i bez nogu. Larve prolaze kroz tri razvojna uzrasta, veličine tela 0,67 x 0,17 mm (prvi uzrast), 2,13 x 0,40 mm (drugi uzrast) i 3,94 x 0,88 mm (treći uzrast). Lutka je smeđe boje, veličine 3 x 1 mm sa dve respiratorne cevčice koje u vršnom delu završavaju sa 7 do 8 radijalno raspoređenih izraštaja.

Region: Svi regioni
1 - 10 Next