Skip to main content

Region Ruma

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Ruma > Usevi ili zasadi
Let šljivinih osa
 

Na terenu RC Ruma zasadi šljive se nalaze u fenofazi punog  cvetanja (65 BBCH).

 

Na lokalitetu Ruma (10.04.) i Platičevo (11.04.) na lepljivim klopkama je registrovan početak leta crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta Hoplocampa flava).

 

velika slika

 

 Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.

RC Ruma će signalizirati vreme za tretman.

 

Žilogriz (Capnodis tenebrionis L.)

Red: Coleoptera (tvrdokrilci)

Familija: Buprestidae (krasci)

 

Imago

 

 velika slika                                          velika slika

 

Larva

 

 velika slika                                          velika slika

 

Na terenu RC Ruma, u zasadu breskve u Neradinu i u zasadima višnje na lokalitetima  Irig (potes Kipovi) i Vrdnik, tokom maja meseca registrovano je sušenje pojedinih grana na stablima koje se može zameniti sa sušenjem koje uzrokuje Monilia laxa u početnim fazama. Kasnije, tokom juna i početkom jula, uočeno je sušenje i propadanje većeg broja stabala na ovim lokalitetima.

 

Daljim analiziranjem konstatovano je da su ovi simptomi posledica prisustva štetočine korena, odnosno sušenja i propadanja stabala koštičavih voćaka poznate pod nazivom žilogriz (Capnodis tenebrionis L.).

U zasadu breskve u Neradinu 16.05. prilikom krčenja napadnutih stabala uočeno je prisustvo buprestidnih larvi. Pri vizuelnom pregledu 05.07., a na osnovu uočenih imaga, potvrđeno je da je u pitanju žilogriz, kao i 03.07. pri pregledu zasada višnje na lokalitetima  Irig (potes Kipovi) i Vrdnik.

Žilogriz je poznata štetočina mediteranskih krajeva, a zadnjih godina postaje sve značajnija štetočina u Srbiji, kao i u voćarskom rejonu Fruške gore. Njeno prisustvo i širenje se povezuje sa sve toplijim i suvljim letima. Osim klimatskih promena, neobradjeni, zapušteni zasadi doprineli su pojavi i daljem širenju  ove štetočine.

 

Napada koštičavo voće. Na prvom mestu višnju i trešnju, a zatim kajsiju, breskvu, šljivu i badem.

 

Odrasli insekt je crne boje, dug 15-27 mm. Vratni štit je sivkaste boje na kojem se ističu crne kvržice.  Jaja su mlečno bela, ovalna (1-1,5 mm). Larve su tipične buprestidne, to­pu­za­stog iz­gle­da, sa snažnim crnim usnim aparatom, bledožute boje, dostižu dužinu i do 60-70  mm.

 

Žilogriz prezimi kao imago ili kao larva. Imago se može pojaviti već u martu na okolnim korovskim biljkama, a nakon listanja voćaka prelazi na njih. Jedno vreme se hrani grizući koru mladih grana, lišće i lisne drške, a onda dolazi do kopuliranja, nakon čega ženka odlaže jaja (jun-avgust). na donji deo stabla, u blizini korenovog vrata ili u zemlju oko stabla. 10-20 dana od polaganja jaja dolazi do piljenja larvi koje se kreću prema korenu gde se ubušuju. Bušeći hodnike prelaze iz tanjih u deblje korenje, a mogu dospeti i u korenov vrat i stablo ispod ili iznad površine zemlje. Razviće larve traje jednu do dve godine. Iz rano odložanih jaja odrasli oblik se razvije već iduće godine, dok se iz kasnije odloženih jaja odrasli javljaju nakon dve godine.

 

Spuštanje imaga radi polaganja jaja

velika slika

 

Znaci napada uočavaju se obično tek pošto larve pričine određenu štetu. Sušenje počinje na vršnom delu voćke. Jedan od prvih simptoma je smanjena lisna površina, odnosno sitniji listići, a ako i dođe do oplodnje, formirani plodovi su sitni. Napadnuta stabla se postepeno suše i na kraju potpuno propadaju. Što je napadnuto stablo mlađe, to pre dolazi do njegovog propadanja.

 

Simptomi (štete) na breskvi

  

  velika slika                   velika slika                     velika slika

 

Suzbijanje žilogriza je veoma teško, jer veći deo života provodi u drvetu. Najvažnije je preduzeti odgovarajuće preventivne mere:

 

·         zdrav sadni materijal

·         odmaranje zemljišta (ne podizati voćnjak na parceli na kojoj je prethodno iskrčen voćnjak najmanje 3-5 godina)

·         češća površinska obrada i navodnjavanje voćnjaka (utiče na smanjenje broja ubušenih larvi)

·         sakupljanje odraslih jedinki trešenjem stabla i postavljanje lovnih klopki (posude svetlijh boja) u koje treba usuti malo voćnog soka (doprinosi smanjenju populacije)

·         sprečavanje ženki da odlože jaja u neposrednu blizinu voćaka, odnosno prizemni deo stabla (donji deo stabla i zemljište oko njega može se prekriti crnom PVC folijom koja se prekrije zemljištem  ili se preko nje stavi PVC mreža); skupa metoda

·         uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala; rupu nakon vađenja istretirati zemljišnim insekticidom

·         suzbijanje imaga u vreme dopunske ishrane u krošnji drveća pre odlaganja jaja (svi tretmani koji su usmereni na suzbijanje surlaša, vaši, smotavaca, trešnjine muve doprinose i smanjenju brojnosti žilogriza)

·         primena zemljišnih insekticida u otvorene jamiće za sadnju pri podizanju novih zasada, kao i za vreme prvih godina razvoja voćaka u vreme odlaganja jaja u junu, tretiranjem zemljista 30 cm (za sadnice) ili do 1 m u prečniku oko stabla (za mlade voćke) uz inkorporaciju u gornji sloj tla;

 

Kurativne mere za suzbijanje larvi su samo delimično uspešne i moguće su samo na manjim površinama. Sastoje se u zalivanju zemljišta oko sadnica ili mlađih voćaka rastvorom nekog od insekticida koji se koriste za folijarne tretmane. Kada se larva ubuši u korenov vrat  mere borbe se ne mogu primeniti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Šiljokrilac (Perotis lugubris Fab.)

Red: Coleoptera (tvrdokrilci)

Familija: Buprestidae (krasci)

 

 

velika slika                              velika slika

 

Na lokalitetu  Irig (potes Ružaš) u zasadima šljive i kajsije polovinom aprila konstatovano je prisustvo još jedne štetočine koja prouzrokuje sušenje i propadanje stabala koštičavih voćaka, a to je šiljokrilac (Perotis lugubris Fab.). Na lokalitetu Vrdnik, u zasadu višnje gde je 03.07. uočeno prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis L.), 08.07. je potvrđeno i prisustvo šiljokrilca, što dodatno usložnjava problem.

 

Šiljokrilac je takođe termofilna vrsta karakteristična za područje Mediterana. Promena klime  i otopljavanje u ovom delu Evrope mu odgovaraju, pa postaje sve značajnija štetočina u Srbiji, kao i žilogriz.  

 

Ova štetočina se javlja na šumskom drveću i koštičavom voću. Najradije napada šljivu i kajsiju, a može da se javi i na višnji, trešnji, breskvi.

 

Imago je sjajno bakarne boje, 18 - 25 mm dužine. Larve su  tipične buprestidne, prljavo bele boje, dužine do 40 mm.

 

Način života je vrlo sličan žilogrizu. Prezimljava kao larva i kao imago. Razvojni ciklus larve traje 1- 2 godine. Imago u periodu dopunske ishrane oštećuje koru mladih voćaka, pupoljke, mlade grane i grančice, a ređe lišće i lisne peteljke. Ženka nešto ranije u odnosu na žilogriza polaže jaja, u prizemni deo stabla ili na koren. Ispiljene larve takođe prave hodnike u korenu što dovodi do sušenja napadnutih stabala. Simptom koji može ukazati na prisustvo larava ove štetočine je sušenje pojedinih grana u krošnji. Vremenom se broj suvih grana povećava, te postepeno dolazi do sušenja čitavog stabla.

 

Simptomi

 

 

  Šljiva                                                  Višnja

 

Mere borbe su iste kao i za žilogriza.