Skip to main content

Region Čačak

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Čačak > Usevi ili zasadi
Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Čačak, na lokalitetima: Rakova, Ljubić, Mrčajevci, Zablaće, Baluga, Lipnica, Viča, Veles, Belica, Vranjica, Rogača i Prijevor izvršen je vizuelni pregled zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu i to na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja.

Pregledano je po 100 klipova na svakoj parceli u cilju utvrđivanja prisustva gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium, Cladosporium i oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera) na klipovima.

Gljive iz rodova Fusarium, Aspergillus i Penicillium su sposobne da u određenim uslovima proizvode mikotoksine, kao sekundarne metabolite, koji su veoma štetni po zdravlje ljudi i životinja. Važan momenat je utvrđivanje prisustva gljiva u polju, kako bi se preduzeli ispravni koraci u procesu berbe i čuvanja kukuruza.

Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu su:

-        prisustvo oštećenja od insekata (pamukova sovica - Helicoverpa armigera i kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis) na 2% do 39% klipova,

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium na 0% do 8% klipova,

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus na 0% do 6% klipova,

-       prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium na 0% do 1% klipova,

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Cladosporium na 0% do 3% klipova,

      -        prisustvo simtoma kombinovanih oštećenja na 0% do 7% klipova.

Fusarium sp. larva- kukurznog plamenca

velika slika                       velika slika

Prisustvo ovih gljiva na klipu ne podrazumeva i prisustvo mikotoksina. Analizom uzoraka u laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad zakonski dozvoljenih vrednosti koje, prema Pravilniku o maksimalno dozvoljenim količinima ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje ("Sl. glasnik RS", br. 22/2018, 90/2018, 76/2019 i 81/2019 - dr. pravilnik) iznose: 4µg/kg za aflatoksin, 4000 µg/kg za fumonizin, 350 µg/kg za zearalenon, 1750 µg/kg za deoksinivalenol (DON) i 5 µg/kg za ohratoksin. Međutim,  veoma je važan i proces čuvanja kukuruza kako ne bi i u toku skladištenja došlo do sinteze mikotoksina. Kako bi se izbegli uslovi za sintezu mikotoksina, neophodno je u što kraćem roku po berbi (u roku od jednog dana) skinuti vlagu zrna na 14%, a temperaturu u procesu čuvanja treba održavati između 5 °C i 10 °C. Najpovoljniji uslovi za bezbedno čuvanje kukuruza su temperatura oko 5 °C i vlaga zrna do 14%.

Cikada Reptalus panzeri na kukuruzu

 

Na području RC Čačak vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza na lokalitetu Mrčajevci i Veles registruje se prisustvo cikade Reptalus panzeri. 

 

Cikada Reptalus panzeri Cikada Reptalus panzeri

Cikada Reptalus panzeri    velika slika

 

Cikada Reptalus panzeri je vektor stolbur fitoplazme koja uzrokuje crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Nakon zimske hibernacije otpočinje ishrana larvi na korenu pšenice i divljeg sirka.  

U junu mesecu dolazi do ekolzije imaga i promene biljke domaćina (“host shift”), pri čemu adulti prelaze sa useva pšenice na biljke kukuruza.

U usevu kukuruza adulti se hrane floemskim sokovima i ukoliko su zaraženi prenose stolbur fitoplazmu na biljke kukuruza.

Ženke cikade polažu jaja na koren kukuruza tokom avgusta meseca.

Nakon piljenja, larve počinju ishranu na korenu kukuruza, a ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj.

U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida. 

Najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida razvoj cikade i znatno smanjuje populacija insekta u narednoj godini.

Lisne vaši u kukuruzu i MDMV

Na području RC Čačak, usevi kukuruza  u zavisnosti od roka setve se nalaze u fazi od razvoja listova ( 5-8 listova razvijeno) do faze pojave drugog kolenca (BBCH 18 – 32).

Vizuelnim pregledom useva na lokalitetu Mrčajevci, uočeno je prisustvo pojedinačnih  krilatih jedinki  lisnih vaši (Aphididae ), na oko 11% biljaka. S obzirom na povoljne uslove za razvoj i razmnožavanje ovih štetočina tokom ove vegetacije, može se očekivati povećanje brojnosti u narednom periodu.

Biljna vaš u kukuruzu Lisna vaš 

velika slika                       velika slika

Lisne vaši nanose direktne štete biljkama tako što se ishranjuju sisajući njihove sokove i time dovode do raznih deformacija biljnog tkiva, zaostajanja u porastu i smanjenja prinosa.  Prenosioci su mnogobrojnih biljnih virusa. Jedan od njih je i virus mozaične kržljavosti kukuruza  (Maize dwarf mosaic virus, MDMV).
Dvadesetak vrsta biljnih vaši sa prirodnih domaćina  (najčešće divlji sirak) , prenose ovaj virus na usev kukuruza i gajenog sirka.

Ekonomska štetnost MDMV ogleda se u smanjenju prinosa, lošijem kvalitetu zrna i u lošijem kvalitetu lista kod silažnog kukuruza.

 

Osnovne mere kontrole ovog virusa su:

Uništavanje divljeg sirka koji predstavlja osnovni izvor zaraze.

Setva otpornih i tolerantnih hibrida.

Vreme setve u cilju izbegavanja preleta vaši sa korova na kukuruz.