Skip to main content

Kruševac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kruševac
Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora) na krušci

Vizuelnim pregledima zasada kruške, na pojedinačnim stablima je registrovano prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća u Srbiji.

Simptomi bakteriozne plamenjače su prisutni na mladarima u vidu pastirskog štapa, mrke boje, a zaraženi listovi na njima se osuše i ostaju na granama.

Sada se preporučuje pregled zasada na prisustvo ovog patogena i po potvrdi prisustva simptoma mehaničkog uklanjanja zaraženih biljnih delova. Uklanjanje se sprovodi po suvom vremenu uz osnovne higijenske mere:

Prilikom rezidbe  treba  zahvatiti  zonu 50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma i vršiti dezinfekciju alata potapanjem istog u 10% rastvora natrijum hipohlorita ili 70% rastvora etil alkohola. Orezane obolele biljne delove treba izneti iz voćnjaka i uništiti. 

Nakon mehaničkih mera preporučuje se sprovođenje hemijskih mera zaštite, odnosno jesenje  tretiranje voćnjaka, nekim od registrovanih preparata na bazi bakra,  kad opadne minimum 70% lisne mase,  što ima za cilj dezinfekciju stabala i grana i smanjenje infektivnog potencijala bakteriozne plamenjače u narednoj vegetaciji.

ESKA vinove loze

Na području delovanja RC Kruševac zasadi vinove loze se nalaze u fazi od početak šarka do faze šarak bobica (BBCH 81-83).

Vizuelnim pregledima pojedinih vinograda uočeni su simptomi karakteristični za esku vinove loze na pojedinačnim čokotima.

ESKA je kompleksna bolest vinove loze. Uglavnom se javlja u starijim vinogradima, ali je sve češća pojava simptoma i na mladim čokotima. Može da izazove sušenje celog čokota.  Smatra se da oboljenje izaziva više gljiva koje napadaju sprovodni sistem, a Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum i Phellinus igniarius su najčešće izolovane gljive iz čokota vinove loze kao prouzrokovači ove bolesti.

Bolest se najčešće javlja u uslovima toplije klime. Sušenje i opadanje lišća je najčešći tip simptoma. Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni. Hronični tip bolesti odlikuje se sušenjem i opadanjem lišća, a akutni iznenadnim sušenjem čokota.

Kod belih sorti na lišću nastaju žućkaste, a kod crnih sorti crvenkaste pege. Spajanjem nekrotičnih pega nastaju velike nekrotične zone između nerava i ivice lista. Lišće se suši i opada. Bobice se ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju blagovremeno. Simptomi se mogu javiti samo na lišću ili samo na bobicama. Na zeljastim delovima biljke simptomi se ne ispoljavaju svake godine.

Najdestruktivniji simptom eske je iznenedno sušenje čokota ili pojedinih njegovih delova.  Na poprečnom preseku čokota uočava se centralni, oštećeni deo. Svetle je  boje i meke je konzistencuje, obrubljen jednom tamnijom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku uočava  se zona svetlog, nekrotiranog drvenastog tkiva kome je obično predhodila jedna zona tamno obojenog drveta. Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle oštrije razidbe.

Za zaštitu od ovog patogena najvažije su preventivne mere zaštite, koje podrazumevaju: sadnju zdravih loznih kalemova, potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat (dezinfekcija makaza i drugog pribora je 70%-tnim alkoholom) u cilju sprečavanja širenja bolesti,   premazivanje rana od rezidbe kalemarskim voskom, a orezane delove izneti iz vinograda i spaliti, uklanjanje zaraženih čokota iz vinograda i njihovo uništavanje.

 

Moniliozna trulež plodova breskve (Monilinia spp.)

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom breskve, u pojedinim zasadima koji nisu adekvatno štićeni u toku sezone, registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova (Monilinia spp.).

 

Plodovi  mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja, a zaraza se najčešće ispoljava u fazama sazrevanja. Simptomi se javljaju u vidu manjih, okruglih pega obično na mestu neke povrede ili rane. Povrede najčešće nanose insekti koji oštećuju plodove omogućavajući tako lako prodiranje patogena.

 Na inficiranim plodovima pojavljuju se simptomi u vidu mrkih pega, uglavnom na mestima povreda, gde dolazi do sporulacije gljive u vidu krugova. Plodovi najpre omekšavaju, zatim se vremenom suše i mumificiraju. Ovakvi plodovi najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju i predstavljaju izvor infekcije za narednu godinu.

 

Mere kontrole su sledeće:

 

  • Uklanjanje mumificiranih plodova sa stabla kao i njihovo iznošenje iz zasada i redovno održavanje krošnje rezidbom.
  • Primenu fungicida u najosetljivijim fazama razvoja biljke, u vreme cvetanja i sazrevanja plodova.
  • Suzbijanje  brskvinog smotavca je veoma važna mera zaštite, jer su oštećeni plodovi podložni infekciji ovim patogenom.
Cikada Cicadetta montana complex u malini i kupini

Na području delovanja  RC Kruševac, na lokalitetu Brus u zasadima maline berba je završena (BBCH 91). Na lokalitetu Trstenik  u zasadima  kupine berba je u toku - glavna berba: većina plodova obojena do druga berba: još više plodova obojeno (BBCH  87-89).

zarezi na kupini

Vizuelnim pregledom zasada kupine i maline registrovana su oštećenja na kori  mladara kupine i maline u vidu zareza od cikade Cicadetta montana complex, usled čega dolazi do lomljenja i sušenja rodnih grančica. U zarezima se nalazi  veliki broj položenih jaja koja su bele boje kod maline i crvenkasta (pred piljenje) kod kupine. Nakon piljenja larve se spuštaju u zemlju, gde nastavljaju sa razvojem kroz pet larvenih stadijuma. Ovaj period traje i do deset godina. U tom periodu larve migriraju vertikalno i horizontalno, hraneći se korenom.

Proizvođačima kupine i maline se preporučuje obilazak zasada i pregled na prisustvo cikada i oštećenja na rodnim granama. Ukoliko se registruju zarezi sa jajima na lastarima, preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje, iznošenje iz zasada i uništavanje. 

 

 

Prisustvo zlatooke (Chrysopa carnea) u zasadu jabuke

Na području delovanja RC Kruševac zasadi jabuke se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u fenofazi razvoja ploda, od plodovi oko 60% krajnje veličine, do plodovi oko 70% krajnje veličine (BBCH 76-77).

Vizuelnim pregledom listova jabuke, u pojedinim zasadima, uočeno je prisustvo jaja zlatooke (Chrysopa carnea) na oko 8% pregledanih listova. Ovo je veoma koristan insekt iz familije Chrysopidae.

 

Imago zlatooke se hrani polenom, nektarom i mednom rosom. Ženka polaže jaja na krajevima dugih, tankih niti koje stvara lučeći tanak mlaz tečnosti koja se stvrdne na vazduhu. Ženka može da položi i do 350 jaja. Iz jaja se pile larve koje su predatori.

 

Ovo su veoma korisni insekti i u voćarskoj i u povrtarskoj proizvodnji. Larve zlatooke se hrane lisnim i štitastim vašima, tripsima, larvama kruškine buve, grinjama i zato imaju značajnu ulogu u biološkoj kontroli navedenih štetočina.

 

Ukoliko se ustanovi prisustvo zlatooke u zasadu, prilikom izbora insekticida za suzbijanje štetočina jabuke, prednost treba dati onima koji imaju ekotoksikološki povoljnije osobine: Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol), Laser 240 SC (a.m. spinosad), Delegate 250 WG (a.m.spinetoram), Closer 120 SC (a.m.sulfoksaflor), Teppeki (a.m.flonikamid) ili neki drugi.

Miner okruglih mina u zasadima jabuke

Vizuelnim pregledom zasada jabuke, na listovima je uočeno prisustvo mina od ishrane minera okruglih mina (Leucoptera scitella).

Mineri imaju više generacija godišnje (najčešće 3-4 generacije).  Njihove gusenice prave različite vrste mina, hraneći se parehnimom lista, te su i ime dobile prema izgledu mine koju obrazuju. U slučaju prenamnoženja, u drugoj polovini vegetacije, može doći do defolijacije.

Miner okruglih mina je najštetnija vrsta od svih minera. Pravi karakteristične okrugle mine, smeđe boje, na licu lista, prečnika do 1 cm u okviru kojih se vide koncentrični krugovi (izmet gusenica), a epidermis je izdignut. Na jednom listu može biti i do 50 mina, što može dovesti do potpunog opadanja lišća i retrovegetacije koja iscrpljuje biljku i smanjuje rodni potencijal za narednu godinu. U slučaju velikih brojnosti, obrazuju kokone na peteljkama ploda, tako da oni gube tržišnu vrednost.

Od agrotehničkih mera, značajne su sakupljanje opalog lišća i obrada zemljišta kako bi se smanjila brojnost prezimljujućih formi minera.

Hemijske mere zaštite se sprovode u okviru zaštite od najznačajnije štetočine jabuke, jabukinog smotavca.

Antraknoza na paprici

Na području delovanja RC Kruševac, usevi paprika se u zavisnosti od vreme rasađivanja nalaze u fazi cvetanja do formiranja plodova (BBCH 64 – 73).

Na pojedinim parcelama, na kojima se nije ispoštovao plodored, uočeni su simptomi antraknoze paprike (Colletotrichum spp.) na do 5% biljaka.

Antraknozom mogu biti inficirani svi nadzemni delovi biljke paprike, a ekonomski najznačajnije su štete na plodovima. Simptomi antraknoze paprike najčešće se ispoljavaju  na zrelim, a ređe na zelenim plodovima paprike.  Na plodu se zaraza prepoznaje u vidu udubljenih pega, na kojima se, u uslovima povećane vlažnosti, pojavljuju spore patogena. Na tom mestu se javljaju i sekundarni patogeni, koji ubrzavaju propadanje plodova. Plodovi se deformišu i gube tržišnu vrednost. U toku vegetacije ova bolest se prenosi vodom za zalivanje, insektima, kišnim kapima.

Najznačajnije mere kontrole ove bolesti su:

- plodored (najmanje trogodišnji plodored),

- setva zdravog semena,

- uklanjanje biljnih ostataka,

- dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada,

- regulisanje temperature i vlažnosti.

Cikada Reptalus panzeri u usevu kukuruza

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri.

Cikada Reptalus panzeri  je vektor Stolbur fitoplazme, prouzrokovača oboljenja crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve.

 

Odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna meseca i na biljkama kukuruza se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza omogućava se njihov dalji razvoj.

 

U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida. Najznačajnija mera je pravilan plodored tj. izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida ciklus razvoja cikade.

 

Prisustvo povrtne (zelene) stenice u usevima paprike i paradajza

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom useva paprike i paradajza, registruje se prisustvo zelene ili povrtne stenice (Nezara viridula) i to u ekstenzivnoj proizvodnji, na okućnicama, u niskom intenzitetu napada.

 

Njeno prisustvo se u poslednjih nekoliko godina redovno registruje u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze.

Zelena povrtna stenica prezimljava u stadijumu imaga na skrovitim mestima, a skolinište nalazi i u stambenim objektima. Ženke polažu burеtasta jaja u grupama, sa donjе stranе listova, na gornjim dеlovima  biljkе domaćina. Jaja su na počеtku bеlе bojе, a prеd samo piljеnjе dobijaju narandžastu boju. Larvе imaju pеt razvojnih stupnjеva. Larve prvog razvojnog stupnja nе prave štеtе, nе hrane sе i ostaju na mеstu piljenja. Larve drugog larvenog stupnja sе takođе nе krеću ali počinju da sе hrane biljnim tkivom. Treći, četvrti i peti stupnjevi larvi se pokreću dalje od mesta piljenja i tako se napad širi.

 Ova stenica je polifagna štetočina, a štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke sisanjem biljnih sokova.

U proteklom periodu, najveće štete su registrovane u usevima paprike i paradajza. Na mestima ishrane odraslih jedinki i larvi pokožica ploda gubi boju, a dolazi i do promene ukusa ploda koji postaje gorak. Pojava  ove štetočine je najintenzivnija u vreme sazrevanja i berbe plodova, pa su hemijske mere kontrole izuzetno otežane, zbog nemogućnosti da se uvek ispoštuje karenca insekticida.

Prilikom suzbijanja najveću efikasnost pokazali su insekticidi iz grupe piretroida. Posebnu pažnju treba obratiti na karencu insekticida. Na manjim proizvodnim površinama u cilju smanjenja brojnosti, a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje odraslih jedinki i larvi.

RC Kruševac nastavlja sa praćenjem ove štetočine kako u intenzinim, tako i u ekstenzivnoj proizvodnji.

Plamenjača šljive (Polystigma rubrum)

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom zasada šljive na lokalitetu Meševo, registrovano je prisustvo simptoma plamenjače šljive (Polystigma rubrum) na osetljivim sortama (Čačanska lepotica).

Intenzitet napada je jači u zasadima u kojima nisu sprovedene adekvatne mere zaštite-ekstenzivni zasadi. Simptomi su prisutni u zasadima koji  se nalaze u kotlinama.

Simptomi bolesti se javljaju samo na listovima, u vidu pega. Pege su prvo žućkaste boje, zatim narandžaste i na kraju dobijaju tamno crvenu boju. Pege se spajaju i mogu pokriti celu površinu lista usled čega dolazi do defolijacije. Usled jačeg napada slabi vitalnost biljke i opadaju plodovi. Patogen prezimljava u opalom lišću.

Hemijske mere zaštite se sprovode od početka listanja šljive. Suzbija se zajedno sa prouzrokovačem šupljikavosti lista koštičavog voća. Primenjuju se fungicidi kontaktnog mehanizma delovanja i to pred najavljene padavine. Broj tretmana u toku vegetacije zavisi od povoljnosti uslova za razvoj pomenutog patogena.

Tokom ove sezone, RC Kruševac je dao sledeće preporuke sa ciljem zaštite šljive od plamenjače šljive:

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima