8.8.2023
Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, utvrđeno je prisursvo sveže položenih jajnih legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljaka.
U narednim danima očekuje se intenzivno polaganje jaja i piljenje larvi druge generacije kukuruznog plamenca. Takođe, pregledom useva registrovana su i oštećenja od ubušivanja i ishrane larvi prve generacije te štetočine na biljkama. Prag štetnosti za merkantilni kukuruz je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima kukuruznog plamenca, odnosno 5% biljaka sa položenim jajnim leglima za semenski kukuruz i kukuruz šećerac.
U cilju smanjenja populacije kukuruznog plamenca preporučuje primena agrotehničkih mera poput izbegavanje gajenja kukuruza u monokulturi, uništavanje i duboko oranje biljnih ostataka i dr.
Hemijske mere zaštite sprovode se po dostizanju pragova štetnosti, na početku piljenja larvi, te se suzbijanje za sada ne preporučuje.
RC Kruševac nastavlja sa praćenjem ove štetočine.
7.8.2023
Na području delovanja RC Kruševac zasadi vinove loze se većinom nalaze u fazi potpunog dodirivanja bobica, pa do početka šarka (79-81 BBCH).
Vizuelnim pregledom u pojedinim vinogradima uočeni su simptomi karakteristični za esku vinove loze na pojedinačnim čokotima.
ESKA je kompleksna bolest vinove loze. Uglavnom se javlja u starijim vinogradima, ali je sve češća pojava simptoma i na mladim čokotima. Može da izazove sušenje celog čokota. Smatra se da oboljenje izaziva više gljiva koje napadaju sprovodni sistem, a Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum i Phellinus igniarius su najčešće izolovane gljive iz čokota vinove loze kao prouzrokovači ove bolesti.
Bolest se najčešće javlja u uslovima toplije klime. Sušenje i opadanje lišća je najčešći tip simptoma. Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni. Hronični tip bolesti odlikuje se sušenjem i opadanjem lišća, a akutni iznenadnim sušenjem čokota.
Hronični tip bolesti karakterističan je po tome što se u zoni između nerava lista javljaju izdužene žute ili crvenkasto-smeđe nekroze. Na listu samo glavni nerv zadržava zelenu boju. Na kraju može doći do sušenja i opadanja lišća pre vremena.
Akutni tip se manifestuje iznenadnim sušenjem čokota, pa je u upotrebi za ovu bolest često naziv i apopleksija. Do ove pojave dolazi najčešće tokom letnjih meseci u periodima kada je vrlo toplo. Simptomi se mogu javiti i na bobicama u vidu mrko-ljubičastih pega koje se pri jačem napadu spajaju, pa dolazi do njihovog pucanja i sušenja. Lastari koji su zaraženi zaostaju u porastu, venu i ne dolazi do njihovog zdrvenjavanja.
Najdestruktivniji simptom eske je iznenedno sušenje čokota ili pojedinih njegovih delova. Na poprečnom preseku čokota uočava se centralni, oštećeni deo. Svetle je boje i meke je konzistencuje, obrubljen jednom tamnijom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku uočava se zona svetlog, nekrotiranog drvenastog tkiva kome je obično predhodila jedna zona tamno obojenog drveta. Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle oštrije razidbe.
Za zaštitu od ovog patogena najvažije su preventivne mere zaštite, koje podrazumevaju: sadnju zdravih loznih kalemova, potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat (dezinfekcija makaza i drugog pribora je 70%-tnim alkoholom) u cilju sprečavanja širenja bolesti, premazivanje rana od rezidbe kalemarskim voskom, a orezane delove izneti iz vinograda i uništiti.
3.8.2023
Na području delovanja RC Kruševac, vinova loza se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalazi u različitim fenofazama razvoja, od faze početak dodirivanja bobica do faze zatvaranje grozda, potpuno dodirivanje bobica (BBCH 77-79).
Vizuelnim pregledom vinograda na nekim lokalitetima, uočeno je prisustvo simptoma crne truleži (Guignardia bidwellii). Kišno proleće, kao i česte padavine u vreme cvetanja vinove loze, pogodovale su razvoju i širenju crne truleži.
Ovaj patogen napada sve delove biljke, list, lastar i grozd. Prvi simptomi uočavaju se na listu u vidu pojedinačnih, karakterističnih svetlo-smeđih pega nepravilnog oblika. Pege su oivičene tamnomrkim prstenom, i u okviru pega mogu se uočiti crna telašca (piknidi). Simptomi na grozdu su u vidu žućkastih mrlja, koje obuhvataju celu bobicu koja se na kraju sasuši. Patogen prezimljava u mumificiranim grozdovima na čokotu ili na opalim bobicama na zemlji.
U cilju suzbijanja potrebno je odraditi mehaničko uklanjanje zaraženih lastara i grozdova sa čokota i njihovo uništavanje, kao i zaoravanje ostataka bobica na zemlji oko čokota vinove loze.
Suzbijanja crne truleži vrši se uspešno u okviru mera zaštite koje se redovno sprovode fungicidima za suzbijanje plamenjače. Sa zaštitom je potrebno početi u periodu kada je dužina lastara 10-15 cm. 29.6.2023
Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza na pojedinim lokalitetima registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri.
Cikada Reptalus panzeri je vektor Stolbur fitoplazme, prouzrokovača oboljenja crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve.
Odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna meseca i na biljkama kukuruza se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza omogućava se njihov dalji razvoj.
Simptomi se ogledaju u pojavi crvenila na listovima, centralnom nervu i stablu kukuruza kao i deformacijama na klipu.
U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida. Najznačajnija mera je pravilan plodored tj. izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida ciklus razvoja cikade i znatno smanjuje populacija insekta u narednoj godini.
23.6.2023
U predhodnom periodu imali smo obilne padavine koje su uticale na pojavu adventivnih površinskih korenova na čokotu vinove loze.
Površinske žile ili brandusi su žile koje se razvijaju ne samo iz vršnog dela korenovog stabla, nego i iz plemenitog dela kalema i tada su mnogo štetnije, ako se redovno ne uklanjaju. Kada je zemljište vlažnije površinske žile se brže razvijaju, što dovodi do zakržljavanja osnovnog korena. U sušnom periodu površinske žile nisu u mogućnosti da obezbeđuju biljku vodom, što se nepovoljno odražava na razvoj čokota, a nije redak slučaj da dođe i do uginuća čokota. Uklanjanje površinskih žila je obavezna mera u mladim vinogradima, posebno u toku prve tri godine posle sadnje. Prvenstveno uklanjamo korene koji su izbili iz plemenitog dela čokota. Oni se jače razvijaju tokom vegetacije kada je zemljište vlažnije. Njihovo uklanjanje obavljamo makazama sasecanjem do korenovog stabla, kako bi se ubrzao razvoj osnovnih korena i oni zauzeli što veći prostor i prodrli dublje.Brandusi se najčešće uklanjaju u dva navrata: prvi put početkom jula – drugi put krajem avgusta. 21.6.2023
Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom useva paprike uočeni su simptomi bakteriozne pegavosti listova paprike (Xanthomonas axonopodis pv. vesicatoria).
U proizvodnji paprike na otvorenom polju ovo je najznačajniji patogen u našim uslovima.
Velike količine padavina u proteklom periodu, kao i porast temperature pogodovale su razvoju i širenju bakterioza. Bakterije preživljavaju u zaraženim ostacima tokom vegetacije koje ostaju na parcelama na samoniklim biljkama iz roda Solanum. Širenju zaraze tokom vegetacije doprinose kiša, vetar, grad.
Prvi simptomi na biljkama paprike uočavaju se na lišću u vidu sitnih tamozelenih pega, nepravilnog oblika sa donje strane listova. Pri uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha pege se šire, a obolelo tkivo nekrotira dobijajući mrku boju, da bi se nakon nekog vremena spojile i na tim mestima dolazi do kidanja listova. Pegavost i hloroza se šire, zahvatajući mlađe lišće, a jače oboleli donji listovi žute i opadaju.
Najznačajnije su preventivne mere zaštite:
- plodored ( bakterija prezimljava na biljnim ostacima tako da papriku ne treba gajiti na istoj parceli dve do tri godine),
- setva zdravog semena,
- dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada,
- navodnjavanje u brazde ili kap po kap.
Od hemijskih mera obavezna je dezinfekcija semena kao i prventivna zaštite paprike pred kišu ili navodnjavanje, primenom preparata na bazi bakra.
16.6.2023
Na području delovanja RC Kruševac, usevi ozime pšenice se nalaze u različitim fazama razvića ploda: od rane mlečne do kasne mlečne zrelosti (BBCH 73 – 77).
Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo simptoma šturosti klasa - fuzarioze (Fusarium graminearum).
Zavisno od lokaliteta, sortimenta, sprovedene hemijske zaštite, inficirano je od 1 % do 20 % klasova, a površina inficiranih klasova je od 5 % do 40 %.
Ostvarenju infekcija ovim pategonom pogoduju toplo vreme uz dosta padavina koje povećavaju relativnu vlažnost vazduha, i to u periodu cvetanja pšenice.
Simptomi se javljaju u vidu roze prevlake na klasu, zrna su štura i sitnija, lošeg kvaliteta, pa su usled nekroze ovakvi klasovi slamasti, žute boje.
Takođe, osim šteta koje se odnose na smanjenja prinosa i kvaliteta zrna, ovaj patogen je sposoban da sintetiše mikotoksine koji su štetni po zdravlje ljudi i životinja. 15.6.2023
Na području delovanja RC Kruševac, zasadi maline na nižim nadmorskim visinama su na početku berbe, a kupina se nalaze u fazi seme je jasno vidljivo na plodnici do početak sazrevanja ploda, većina plodova bele boje (BBCH 73-81).
Vizuelnim pregledom zasada maline i kupine registrovano je prisustvo odraslih jedinki cikade Cicadetta montana complex. Pregledom je utvđeno i prisusvo oštećenja u vidu zareza na rodnim mladarima maline u niskom intezitetu napada.
Ova cikada pravi oštećenja u vidu zareza na kori mladara na rodnim granama u koja ženka polaže jaja izduženog oblika. U početku su ta jaja bele boje, a kasnije su žuta do narandžasta. Oštećene rodne grančice koje su pune roda, podložne su lomljenju i dolazi do njihovog sušenja.
Proizvođačima se preporučuje pregled zasada kupine. Ukoliko se uoče oštećenja na grančicama usled polaganja jaja cikade, preporuka je njihovo mehaničko uklanjanjanje i uništavanje. Hemijske mere borbe se ne preporučuju.
Takođe, obilaskom terena i pregledom zasada maline u pojedinim zasadima su uočeni simptomi ishrane eriofidne grinje lista maline (Phyllocoptes gracilis).
Eriofidne grinje prezimljavaju kao odrasle ženke u kolonijama u pazuhu pupoljaka oko ljuspastih listića. Grinja obrazuje više generacija i na naličju listu se može naći u svim razvojnim stadijumima tokom cele vegetacije (od kraja aprila pa sve do kraja novembra). Za aktiviranje prezimljujućih ženki temperaturni minimum je 110C, kada sa otvaranjem pupoljaka migriraju na lisne peteljke i naličje listova najpre dvogodišnjih a kasnije i jednogodišnjih izdanaka.
Oštećenja od eriofidne grinje se manifestuju u promeni boje na listovima kao svetlozelene mrlje u početku ishrane, koje se kasnije šire, zahvataju veliki deo površine lista i dobijaju svetlo zelenu do žutu boju (hloroza, pegavost i šarenilo lista) i na plodovima (neredovna oplodnja i razvoj plodova, neujednačena obojenost, neujednačeno sazrevanje).
Poljoprivrenim proizvođačim se u ovom periodu u cilju zaštite od ove štetočine ne preporučuje hemijski tretman. Najefikasniji pristup u suzbijanju se ogleda u praćenju aktivacije grinje posle zimskog mirovanja i na početku vegetacije.
RC Kruševac nastavlja sa praćenjem štetočina u zasadima maline i kupine. 9.6.2023
Na području delovanja RC Kruševac usevi kukuruza se nalaze u fazi od 6 do 8 listova razvijeno (BBCH 16-18).
Vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2 % biljaka. U toku je polaganje jajnih legala prve generacije ove štetočine.
Prag štetnosti u merkantilnom kukuruzu je je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima.
U ovom momentu se ne preporučuje insekticidni tretman.
RC Kruševac nastavlja sa praćenjem polaganja jajnih legala navedene štetočine i blagovremeno će signalizirati momenat za sprovođenje mera zaštite.
7.6.2023
Na području delovanja RC Kruševac zasadi vinove loze se nalaze, u zavisnosti od sorte i lokaliteta, u fazi od cvast nabubrela do početak cvetanja (BBCH 55-61).
Na području delovanja RC Kruševac zasadi vinove loze se nalaze, u zavisnosti od sorte i lokaliteta, u fazi od cvast nabubrela do početak cvetanja (BBCH 55-61).
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na naličju listova registrovano je prisustvo tek ispiljenih larvi cikade Scaphoideus titanus. U toku je početak piljenja larvi ove štetočine.
Ova cikada ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu jaja ispod kore lastara. Larva u toku razvoja prolazi kroz pet larvenih stupnjeva. Ona je vektor fitoplazme Flavescence doree koja izaziva oboljenje na vinovoj lozi - Zlatasto žutilo vinove loze.
S obzirom da se nalazimo na samom početku piljenja larvi ove štetočine, a da su tek treći larveni stupnjevi sposobni da prenesu fitoplazmu, za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite.
RC Kruševac nastavlja i u narednom periodu da prati prisustvo ove štetočine u zasadima vinove loze i signaliziraće pravo vreme za tretman.
U pojedinim vinogradima, uočene su deformacije u vidu bradavičastih izraštaja na lišću izazvani napadom lozine lisne grinje šiškarice (Eriophyes vitis).
Ove grinje imaju više generacija godišnje, a grinje poslednje generacije prezimljavaju u pupoljcima i to najčešće u donjim pupoljcima. U proleće sa kretanjem vegetacije i sa porastom temperature grinje se kreću, odlaze na naličje mladih listova i počinju da se hrane, usled čega dolazi do proliferacije i stvaranja bradavičastih ispupčenja. Na naličju listova polažu veliki broj jaja i stvaraju vunastu prevlaku unutar koje se obavlja presvlačenje i razviće.
Usled napada štetočine na licu listova vinove loze javljaju se ispupčenja, a sa donje strane, na naličju listova, se nalaze udubljenja ispunjena vunastom prevlakom.
Zaštita se vrši zimskim tretiranjem insekticidima na bazi mineralnih ulja i akaricidima u toku vegetacije. Ukoliko je intenzitet napada manji, preporučuju se agrotehničke mere uklanjanja i uništavanja listova sa prisutnim simptomima. |
|
|
|
|