Ovo je najznačajniji patogen u proizvodnji paprike na otvorenom polju u našim uslovima.
Simptomi na biljkama paprike se uočavalju na lišću u vidu sitnih tamozelenih pega, nepravilnog oblika. Pri uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha pege se šire, a obolelo tkivo nekrotira dobijajući mrku boju, da bi se nakon nekog vremena spojile i na tim mestima dolazi do kidanja listova. Pegavost i hloroza se šire, zahvatajući mlađe lišće, a jače oboleli donji listovi žute i opadaju.
Bakterije preživljavaju u zaraženim ostacima tokom vegetacije koje ostaju na parcelama na samoniklim biljkama iz roda Solanum. Širenju zaraze tokom vegetacije doprinose kiša, vetar, grad.
U cilju suzbijanja ovog patogena najznačajnije su preventivne mere zaštite:
- plodored (bakterija prezimljava na biljnim ostacima tako da papriku ne treba gajiti na istoj parceli dve do tri godine),
- dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada,
- setva zdravog semena,
- navodnjavanje u brazde ili kap po kap kao i upotreba baktericida.
Od hemijskih mera obavezna je dezinfekcija semena kao i prventivna zaštite paprike pred kišu ili navodnjavanje, primenom preparata na bazi bakra.