Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Zaštita koštičavog voća u toku jeseni

Na području delovanja RC Šabac, voćni zasadi koštičavog voća se  nalaze u fazi  starenja i početka mirovanja. Vizuelnim pregledom stabala šljive, trešnje i višnje uočena su pojedinačna stable na kojima je vidljivo pucanje kore i pojava smolotočine,  kao i pojava lišajeva.  

  

velika slika                                   

Smolotočina je rezultat oštećenja biljnog tkiva i odgovor voćke na stres. Glavni razlozi pojave smolotočine su niske temperature, naročito delovanje mraza, zatim ožegotine od Sunca, oštećenja od štetočina i prouzrokovača biljnih bolesti, preintezivno orezivanje, i preterana upotreba azotnih đubriva.

Mere borbe se uglavnom baziraju na preventivnim merama: pravovremeno orezivanje i zalivanje, optimalno đubrenje azotom i sprivođenje mera zaštite od biljnih bolesti i štetočina.

Kajsije, šljive i trešnje su posebno osetljive i  na pucanje kore. Pravovremenim krečenjem stabala u jesen  sprečava se pucanje kore i njihovo nepravilno zagrevanje u proleće. Ova mera je naročito korisna kod koštičavih voćnih vrsta, koje karakteriše kratko i nestabilno zimsko mirovanje. Nastale pukotine predstavljaju ulazne otvore za razne patogene.

 Primenom ove mere uništavaju se i  lišajevi i mahovina  koji su pogodna mesta za prezimljavanje štetnih organizama. Takođe, krečenjem stabala se odlaže kretanje vegetacije u proleće što može biti korisno za izbegavanje ranih prolećnih mrazeva. Sprovođenje ove mere je najbolje izvesti u kasnu jesen pre mrazeva, tokom novembra i decembra meseca, kada su povoljne temperature. 

Zdravstveno stanje uljane repice

Na području delovanja RC Šabac usevi uljane repice se nalaze u različitim fazama razvoja u zavisnosti od roka setve, od razvijenih 5 do 9 listova (BBCH 15-19).

  

usev iz rane setve usev iz kasne setve

 

 Vizuelnim pregledom useva  iz ranijih rokova setve (lokaliteti Jevremovac i Maovi), registrovano je prisustvo  simptoma  suve truleži (Phoma lingam) na 5-11% biljaka.

 

 

suva trulež

 

Simptomi drugih biljnih obolenja kao i prisustvo štetočina u usevima nije registrovano prilikom pregleda.

 

RC Šabac nastavlja i u narednom periodu da prati zdravstveno stanje u usevima uljane repice.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području rada RC Šabac  usevi ozime pšenice se, u zavisnosti  od vremena setve, nalaze u fazi od petog do devetog razvijenog lista (BBCH 15-19).

 

faza razvoja


Prilikom vizuelnih pregleda useva nisu uočeni simptomi biljnih  bolesti.
Takođe, prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadelidae) nije registrovano u usevima ozime pšenice.

Obilaskom parcela pšenice uočeno je prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis). 

 

 

rupe od glodara 

 

 

Ovi glodari su polifagne štetočine koje se hrane zrnevljem, klijalim semenom, zelenim nadzemnim i podzemnim delovima biljaka.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučje vizuelni pregled parcela. Ukoliko se registruje prisustvo glodara iznad praga štetnosti (10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu), preporučuje se primena registrovanih gotovih mamaka. Nakon postavljanja mamaka treba zatrpati rupe, kako ne bi došlo do trovanja divljači, ptica i domaćih životinja.


RC Šabac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Zaštita voćaka od glodara i divljači tokom zime

Na području rada RC Šabac, vizuelnim pregledom voćnih zasada registrovano je prisustvo glodara i oštećenja na stablima prouzrokovanim ishranom divljači.

 

velika slika

U toku  zime, usled nedostatka drugih izvora hrane, glodari mogu naneti značajne štete, naročito u mladim zasadima voća. Od štetnih glodara najzastupljeniji su poljska voluharica (Microtus arvalis) i poljski miš (Apodemus sylvaticus). Ove štetočine nanose štete hraneći se podzemnim delovima biljaka. Brzo se razmnožavaju, naročito na zakorovljenom i neobrađenom zemljištu.

U cilju suzbijanja glodara preporučuje se primena registrovanih gotovih mamaka. Pre njihove primene treba registrovati sve aktivne rupe, na taj način što se najpre sve rupe zatrpaju, a obilaskom istih sledećeg dana sve rupe koje su otvorene ubrajamo u aktivne. Prag štetnosti za poljskog miša iznosi od 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Nakon primene mamaka, rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači, ptica i domaćih životinja.

Od divljači najznačajnije štete u voćnim zasadima pričinjavaju zečevi i srne, koji se hrane glođući koru sa stabala. Oštećenja kore u zoni korenovog vrata ispod okalemljenog mesta, ili prstenasto oštećenje kore, dovode do prekida sprovodnog tkiva, što može dovesti do sušenja stabala. Najugroženiji su voćni zasadi u blizini šuma.

U cilju sprečavanja i smanjenja šteta od divljači mogu  se postaviti zaštitne mreže oko debla.

Malinina muva galica (Lasioptera rubi)

Na području rada RC Šabac,  vizuelnim pregledom zasada maline, na pojedinim izdancima, registrovana su zadebljanja, takozvane gale ili guke koje formira malinina muva galica (Lasioptera rubi). 

 

velika slika 

Malinina muva galica ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu larve u galama ili gukama koje izgeldaju kao zadebljanja na izdancima maline. Nakon parenja, ženke polažu jaja u gomilicama na izbojcima koji su se razvili iste godine, u toku cvetanja maline. Neposredno nakon piljenja, larve prodiru kroz epidermis, zadržavaju se ispod kore izvesno vreme, a potom prodiru u izdanak biljke domaćina. Na mestu ubušivanja, posle 10 do 20 dana, obrazuju se zadebljanja (kvržice, guke, gale) najčešće nepravilnog oblika. Gale prekidaju sprovodne sudove, zbog čega se izdanci slabije razvijaju i lako lome.

Hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja ove štetočine su otežane, jer su odrasle jedinke aktivne tokom cvetanja. Hemijske mere zaštite se sprovode neposredno pred cvetanje maline nekim od registrovanih insekticida. Najznačajnije mere suzbijanja su mehaničke mere koje podrazumevaju orezivanje, sakupljanje i spaljivanje napadnutih izdanaka maline i divlje kupine u blizini malinjaka.

Prisustvo glodara u usevima pšenice

Na području delovanja RC Šabac, vizuelnim pregledom parcela zasejanih pšenicom, posebno na onim na kojima je urađena redukovana obrada zemljišta i koje se nalaze u blizini parcela pod lucerkom, utvrđena je pojava velikog broja rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis). 

  

aktivna rupa     aktivna rupa

Poljski miševi  su aktivni tokom cele godine, a ženke se kote pet do šest puta godišnje. Poseduju veliki potencijal razmnožavanja i pri povoljnim uslovima dolazi do brzog porasta njihove populacije. Najveće štete nanose u vreme setve, kada sakupljaju posejano seme koje odnose u leglo, praveći oaze u polju.

Ženke poljske voluharice se tokom jedne godine kote 3 do 6 puta, a u leglu može biti do 10 mladih. Živi od jedne do tri godine. Poljaska voluharica, za razliku od poljskog miša, obrazuje kolonije i pravi karakteristične utabane stazice između rupa.

Prirodni neprijatelji ovih štetočina su ptice grabljivice, poput sove i mišara ali i rode, mačke, lisice, lasice i drugi.

Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. 

Osnovu preventivne zaštite čini intenzivna agrotehnika: blagovremena setva i žetva, duboko oranje, zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje međa, utrina, i drugih zaparloženih površina, zatim prostorna izolacija od postojećih žarišta (lucerišta i dr.), te stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetočina. Poslednjih godina na površinama gde se seju strna žita, u velikoj meri se primenjuje redukovana obrada što ima uticaja na porast brojnosti populacije štetnih glodara. Ukoliko se pregledom parcela registruje brojnost iznad praga štetnosti, u cilju njihovog suzbijanja, preporučuje se primena hemijskih mera zaštite primenom registrovanih gotovih mamaka. Nakon postavljanja mamaka u rupe, iste treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

Primer nepravilne aplikacije rodenticida

 

 

velika slika

Rđa kruške

Na području Mačvanskog okruga, u zasadima kruške, registrovana je pojava rđe kruške (Gymnosporangium sabinae) u niskom intenzitetu napada. Prisustvo simptoma ovog patogena u najvećoj meri je registrovano u okućnicama i zapuštenim zasadima kruške.

 

rđa kruške

Kruška je alternativni domaćin ovog patogena i na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se teleutostadijum i uredostadijum razvija na četinarima Juniperus vrste (kleka).

Tokom zime parazit prezimljava u granama i grančicama kleke, na kojoj s proleća, dolazi do pojave teleutosorusa iz kojih, u uslovima vlažnog vremena, nakon bubrenja, dolazi do oslobađanja teleutospora. Njihovim klijanjem formiraju se bazidi sa bazidiosporama koje nošene vetrom padaju na list kruške gde proklijaju i vrše infekciju. Simptomi na listu kruške se pojavljuju krajem poleća u vidu narandžasto-crvenih  sitnih  pega različitog oblika. S naličja lista u okviru ovih pega javljuju se zadebljanja - početni stadijum ecidija. Krajem avgusta i početkom septembra, na obolelom lišću, formiraju se ecidije u vidu rogljastih izraštaja dugih 2-5 mm. Na granama i grančicama, naročito na mladim stablima, može doći do pojave rak-rana koje ne zarastaju i u kojima se takođe formiraju ecidije. Za potpuno završavanje ciklusa ove gljive potrebno je dve godine.

Rđa kruške se javlja samo na onim mestima gde je u blizini kleka, te mere zaštite kruške od ovog patogena podrazumevaju uklanjanje i uništavanje kleke i uspostavljanje izolacionog pojasa od najmanje  500 metara. Takođe mogu se primeniti i hemijske mere zaštite, preparatima na bazi aktivnih materija mankozeb i difenokonazol, koje se koriste za suzbijanje prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina).

Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području rada RC Šabac izvršen je zdravstveni pregled merkantilnog kukuruza pred berbu. Vizuelni pregledom klipova kukuruza obuhvaćeno je 20 različitih hibrida rane i kasne grupe zrenja na lokalitetima: Štitar, Slepčević, Tabanović, Mačvanski Pričinović, Duvanište, Lipolist, Mrđenovac, Mišar, Orašac, Maovi, Ševarice, Uzveće, Jelenča, Drenovac i Mačvanski Belotić.

Rezultati vizuelnih pregleda su:

-         oštećenja od insekata (Helicoverpa armigera - pamukova sovica i Ostrinia nubilalis - kukuruzni plamenac) na 10% do 38% klipova,

-         oštećenja od gljiva iz roda Fusarium na 1% do 10% klipova,

-         oštećenja od gljiva iz roda Aspergillus  na 1% do 3% klipova,

-         oštećenja od gljiva iz roda Cladosporium  na 1% do 3% klipova,

-         kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Fusarium na 1% do 11% klipova,

-         kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Penicillium  na 1% do 2% klipova,

-         kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Cladosporium  na 1% do 6% klipova,

-         kombinovana oštećenja insekti i gljive iz rodova Fusarium i Penicillium na 1% do 2% klipova.

Oštećenje na klipu od gljiva iz roda Fusarium

Kombinovana oštećena na klipu od insekata i gljiva iz roda Fusarium

Kombinovana oštećenja

Bela rđa rena (Albugo candida)

Albugo candida prouzrokovač bele rđe se javlja na biljkama iz porodice krstašica. Kod nas se javlja na kupusu, karfiolu, kelju, renu i rotkvici, ali ne nanosi veće ekonomske štete osim u semenskoj proizvodnji. S obzirom da se na teritoriji RC Šabac povećava broj parcela na kojima se sadi ren, tako se i ova bolest sve češće javlja. Za sada se prisustvo simptoma bele rđe u usevu rena registruje na malom broju parcela i to na onima koje se intenzivno zalivaju, u niskom intenzitetu napada.

 

  

Velika slika                          Velika slika

 

Ova gljiva se razvija na svim nadzemnim delovima biljke:  na listu, mladom stablu i cvetnim delovima. Na zaraženim biljnim delovima se, pojedinačno ili u grupama, javljaju simptomi u vidu plikova ili pustula. Pustule se razvijaju ispod epidermisa i usled formiranja sporangija dolazi do potiskivanja epidermisa i do njegovog ispupčavanja. Usled pritiska konidija u sorusu, epidermis puca i dolazi do oslobađanja bele prašne mase sačinjene od spora ove gljive, zbog čega je bolest dobila naziv “bela rđa“.

 

Najveće štete nastaju na semenskom usevu, naročito ukoliko dođe do sistemične zaraze cvetne drške i ostalih delova cveta. Cvetna drška se uvija, deformiše i hipertrofira. Usled prisustva bolesti na zaraženim cvastima cvetovi ostaju sterili, a ukoliko dođe do formiranja zrna ona su štura. Na napadnutim cvetnim delovima vidljivi su beli sorusi.

 

Na renu, simptomi bolesti javljaju se na kruni, rozeti, korenu i listu. Ako se infekcija javi rano, zahvata i izdanke, sistemično se širi, pa se javljaju pustule na svim nadzemnim delovima. Usled velikog broja pustula na listovima dolazi do njihovog sušenja.

 

Bela rđa je obligatni parazit. U prirodi, ova gljiva se održava u obliku oospora ili kao micelija u živim biljnim delovima, na renu i korovskoj biljci hoću-neću (Capsella bursa-pastoris). Razvoju i širenju ove bolesti više pogoduju vlažno i hladno, nego suvo i toplo vreme.

 

U cilju suzbijanja ovog patogena veoma su važne preventivne mere koje podrazumevaju zaoravanje zaraženih biljnih ostataka, suzbijanje korova domaćina ove gljive (hoću-neću - Capsella bursa-pastoris), višegodišnji plodored, izbegavanje sadnje rena u blizini kupusa, uništavanje lisne mase rena pre vađenja korena, potapanje reznica rena vodu na 44 ֯C u trajanju od 10 minuta. U slučaju pojave simptoma bele rđe na listovima, prema standardu Evropske organizacije za zaštitu bilja (EPPO) PP 2/7(1)  u cilju zaštite lisne mase, mogu se primeniti hemijske mere zaštite nekim od fungicida na bazi aktivne materije metalaksil.

Antraknoza plodova lubenica (Colletotrichum lagenarium)

Vizuelnim pregledima useva lubenica, na pojedinim parcelama, na lokalitetima Slepčević, Duvanište i Dobrić, registrovano je prisustvo simptoma antraknoze lubenice (Colletorichum lagenarium) na pojedinačnim plodovima.

  

antraknoza ploda     antraknoza lista

Antraknoze lubenice je bolest koja se javlja svake godine, pogotovo u godinama sa dosta padavina. Osim na lubenicama i dinjama ova bolest se javlja i na krastavcima, tikvama i na samoniklom bilju.

Simptomi antraknoze se ispoljavaju na svim nadzemnim delovima biljaka, na lišću, vrežama i plodu. Na listovima se prvi simptomi pojavljuju na najstarijem lišću pri osnovi vreža, gde se pojavljuju okrugle do uglaste mrke pege sa hlorotičnim oreolom. U okviru tih pega tkivo puca i ispada. U slučaju jače zaraze, antraknoza zahvata i vreže na kojima se uočavaju ovalne pege dužine od 1 do 5 cm, a kasnije dolazi i do sušenja i vreža i lišća. Na plodovima se javljaju rane u okviru kojih se uočavaju udubljenja dubine do 2cm. Kroz ove rane prodiru i drugi štetni organizmi koji prouzrokuju potpuno truljenje ploda.

Gljiva prezimljava na semenu i u zaraženim biljnim ostacima. Razvoju patogena pogoduje toplo i kišovito vreme. U polju se gljiva prenosi kišnim kapima, insektima, vetrom i radnicima koji rade u polju. Konidije klijaju pri temperaturama od 4 do 36  ֯C, pri vlažnosti vazduha od 60 do 100%.

Najvažnije mere kontrole ove bolesti su: gajenje otpornih sorti lubenica, dezinfekcija semena i plodored u trajanju od 4 do 5 godina. U toku vegetacije hemijske mere zaštite sprovode se preventivno pred padavine nekim od fungicida na bazi aktivne materije mankozeb, kaptan i drugi.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima