Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Prisustvo štetočina u usevu uljane repice

Na području delovanja RC Šabac, setva uljane repice je završena na oko 60% parcela. Usevi koji su posejani u prvoj nedelji septembra se nalaze u fazi razvoja lista  (BBCH 10-13) .

 

 

faza razvoja

 

Vizuelnim pregledom useva uljane repice na lokalitetu Jevremovac registrovano je prisustvo odraslih jedinki repičine lisne ose (Athalia rosae) na 4% biljaka, i položenih jaja na 22% pregledanih biljaka. Za sada nije registrovano piljenje pagusenica ove štetočine. Nakon piljenja, pagusenice ove štetočine se ishranjuju na tek izniklim biljkama i usled jačeg napada mogu naneti velike štete.

 

Takođe, vizuelnim pregledom je registrovano i prisustvo krilatih formi lisnih vaši (Aphididae) na 11% biljaka. Štetnost lisnih vaši se u ogleda u vektorskoj ulozi u prenošenju veoma značajnih fitopatogenih virusa.

 

  

položena jaja A.rosae       krilata forma lisnih vaši

 

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Šabac nastavlja sa praćenjem štetočina u usevu uljane repice i po postizanju pragova štetnosti signaliziraće momenat za izvođenje hemijskih mera zaštite.

Dudovac (Hyphantria cunea)

Na teritoriji RC Šabac vizuelnim pregledom zasada voća kruške i jabuke na lokalitetima Drenovac, Miokus i Provo, koja se nalaze u okviru okućnica i vikend naselja, gde nije primenjena adekvatna hemijska zaštita, na pojedinačnim stablima su registrovana paučinasta gnezda u kojima se nalaze gusenice II generacije dudovca (Hyphantria cunea).

 

  

H.cunea na krušci  H.cunea na jabuci

 

Vizuelnim pregledima zasada voća za sada nisu uočene ekonomski značajne štete od ove štetočine. 

Dudovac je izraziti polifag, a štete prave larve koje zapredaju lišće praveći gusenična gnezda u kojima se ishranjuju lisnom masom. Pri većim brojnostima usled ishrane larvi može doći do golobrsta. 

Proizvođačima se preporučuje pregled voćnih zasada na prisustvo guseničnih gnezda dudovca. Na manjim površinama i na okućnicama, kao i u zasadima voća gde se registruju pojedinačna gusenična gnezda preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.

 

 
Pegavost lišća višnje i trešnje

Na području delovanja RC Šabac zasadi višanja se nalaze u fazi starenja,czavršen rast mladara, lišće još uvek zeleno (BBCH 91).

Vizuelnim pregledom zasada višanja  na različitim lokalitetima (Slepčević, Lipolist i Vukošić) registrovani su simptomi pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) u niskom intenzitetu napada.

 

simptom B.jaapii

Ova bolest je ekonomski značajna u godinama sa povoljnim uslovima za razvoj ovog patogena a to su duži kišni periodi tokom proleća i leta, kada može doći do prevremenog opadanja lišća i kasnije pojave retrovegetacije.

Simptomi pegavosti lišća višnje i trešnje su najviše prisutni na listovima ali se mogu naći i na peteljkama, granama i plodovima. Prve pege se javljaju krajem maja početkom juna meseca. Pege su u početku sitne crveno ljubičaste, javljaju se od oboda  listova prema centru, a u slučaju jače zaraze dolazi do širenja pega, list dobija crvenu ili žutu boju, tkivo u okviru pega nekrotira i ponekad ispada.

Blumeriella jaapii  prezimljava u opalom lišću pa se u zavisnosti od vremenskih uslova primarne zaraze ostvaruju  u proleće askosporama, dok se sekundarne infekcije ostvraruju putem konidijama u toku leta, pogotovo u toplim i kišnim godinama kada mogu dovesti do defolijacije napadnutih biljaka.

Osnovna zaštita od ovog patogena je primena fungicida u toku vegetacije. Rana, prolećna primena fungicida, uništavanje i spaljivanje zaraženog lišća, kao i fungicidni tretman zasada nakon berbe u značajnoj meri utiće na kontrolu ovog patogena.

Prisustvo vršne truleži na plodovima paprike

Na području delovanja RC Šabac usevi paprike se nalaze u fazi cvetanja i formiranja plodova (BBCH 68-75).

Vizuelnim pregledom useva paprike na različitim lokalitetima (Maovi, Banovo Polje, Žabari) registrovana je vršna trulež na plodovima paprika na oko 15% pregledanih biljaka.

 

 

sl.1                               sl.2

 

sl.3                                         sl.4

 

Zbog vrlo specifičnih uslova tokom ove proizvodne sezone (veliki broj dana sa temperaturom preko 30 °C i deficit padavina) ovaj fiziološki poremećaj je naročito došao do izražaja.

Kao posledica ovakvih, sušnih, uslova u proizvodnji dolazi do slabijeg usvajanja kalcijuma od strane biljke te dolazi do pojave simptoma kao na slikama. Pošto kalcijum spada u slabo pokretljive elemente, simptomi nedostatka su vidljivi na mlađem lišću, a naročito na plodovima.  Simptomi se najviše uočavaju na vršnim delovima  plodova u vidu malih vodenastih zona koje se povećavaju, menjaju boju u zelenkasto smeđu i na kraju pocrne. Neki plodovi poprimaju spljošten izgled usled ulegnuća.

 

U cilju smanjenja ove pojave potrebno je  sprovesti sledeće preventivne mere:

- uraditi hemijsku analizu zemljišta, ukoliko je pH vrednost niža sprovesti kalcifikaciju,

- kontrolisati  upotrebu azotnih đubriva ,

- redovno navodnjavanje

- pri uzgoju koristiti malč radi očuvanja vlažnosti  zemljišta

- folijarnu  prihranu  đubrivima na bazi kalcijuma  započeti pre cvetanja pa do pojave prvih plodova, jer nakon pojave simptoma efekat je slabiji

- smanjiti stresne uslove usled nagle promene vlažnosti zemljišta.

Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca

Na području delovanja RC  Šabac, vizuelnim pregledom useva  merkantilnog kukuruza (lokalitet  Slepčević, Mrđenovac, Žabari, Maovi ) registrovano je prisustvo sveže  položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 3- 4% pregledanih biljaka.   

  

jajno leglo sl.1                sl.2 

 Pregledom useva paprike na gore navedenim lokacijama  nije registrovano prisustvo jajnih legala ove štetočine.

Prag štetnosti za merkantilni kukuruz je 10 % biljaka sa položenim jajnim leglima.

 S obzirom da je u pitanju sam početak polaganja jaja hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.

 RC Šabac nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu tretmana.

 

Mere kontrole krompirovog moljca

Krompirov moljac (Phthorimaea operculella ) je u poslednjih nekoliko godina izuzetno značajna štetočina krompira u našoj zemlji.

RC Šabac  vrši  monitoring ove štetočine na dva lokaliteta, Štitar i Badovinci, jer su u te  dve katastarske opštine i  najveći proizvođači merkantilnog krompira  na našem regionu. Za utvrđivanje prisustva  krompirovog moljca koriste se feromonske klopke.

Kritičan period napada moljca je od polovine jula meseca pa sve do vađenja krompira, kada se na feromonskim klopkama i registruju najveće brojnosti odraslih jedinki. Na teritoriji RC Šabac do sada nismo imali značajnijih oštećenja od krompirovog moljca pošto se kod nas najviše gaji rani sortiment  koji se  već vadi  do sredine jula meseca.

 

velika slika

Moljac na našem području razvija 5-7 generacija godišnje u polju. Polaže jaja na krtole tako što ženke kroz pukotine u zemljištu pronalaze put do samih krtola ili na one krtole koje se nalaze na površini. Larve se ubušuju u krtole tako što buše karakteristične hodnike ispod pokožice, koji nakon napuštanja  larve ostaju crni. Krompirov moljac nastavlja da polaže jaja i kada krompir dospe u skladišta. Na krompir koji je oštećen od strane larve naseljavaju se sekundarne gljive koje izazivaju truleži.

Prvi koraci u sprovođenju mera kontrole krompirovog moljca  odnose se na  odabir zdravog sadnog materijala. Takođe je veoma važno da  se obavlja duboka setva  i formiraju visoki bankovi. U toku vegetacije je neophodno održavati kompaktnost  bankova navodnjavanjem kako bi se sprečilo stvaranje pukotina na zemljištu. Nakon vađenja krtola neophodno ga je čuvati u skladištima sa kontrolisanom temperaturom (niža od 10° C), a za ventilacione otvore u skladištima  koristiti komarnike sa sitnijim otvorima, jer se na taj način onemogućava slobodno cirkulisanje ovog insekta. Takođe je potrebno vršiti redovnu kontrolu uskladištenih krtola.

Hemijske mere zaštite se sprovode kada počinje da žuti cima, a izbor insekticida se prilagođava biologiji štetočine. Hemijske mere zaštite za RC Šabac se mogu pogledati na linku.

 

Prisustvo cikade Reptalus panzeri na kukuruzu

Na području delovanja RC Šabac usevi kukuruza se nalaze u fazi od  početka cvetanja  do  cvetanja i polinizacije ( BBCH 52-65 ).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza  na lokalitetima Badovinci, Klenje I Dublje registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri

 

cikada

Cikada Reptalus panzeri je vektor Stolbur fitoplazme, koja prouzrukuje bolest crvenilo kukuruza.

Reptalus panzeri  ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve koje se hrane na korenu pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju u junu mesecu i prelaze na kukuruz.

Pomenuta cikada je vektor fitoplazme koja prouzrokuje crvenilo kukuruza koje se redovno javlja na teritoriji rada RC Šabac, pogotovo na terenu Mačve gde je najčešće  prisutno dvopolje u plodoredu.

Simptomi se ogledaju u pojavi crvenila na listovima, centralnom nervu i stablu kukuruza kao i deformacijama na klipu.

Ukoliko se posle kukuruza kao naredni usev poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice.

Primena insekticida u borbi protiv ove štetočine se ne preporučuje, a kao glavno rešenje se predlaže izbegavanje dvopoljnog  plodoreda odnosno setva pšenice posle kukuruza.

 

Malinin korebus (Corebus rubi)

U pojedinim zasadima maline na lokalitetima Majur, Lipolist, Ševarice,  vizuelnim pregledima početkom jula meseca registrovali smo imaga malininog korebusa (Corebus rubi) u niskom intenzitetu napada.

  

sl.1                                       sl.2

Malinin korebus se razvija na gajenim i spontanim biljkama familije Rosaceae (malina, kupina, razne vrste ruža).

Imago je crne boje sa karakterističnim sivim šarama na krilima, dok je larva belo-bež boje i dostiže veličinu do 30 mm.

Ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu odrasle larve u korenu ili korenovom vratu. 

Ženke polažu jaja na koru jednogodišnjih izbojaka maline. Ispiljene larve se ubušuju i kreću vertikalno naniže praveći karatkteristične spiralne hodnike izmedju kore I srži. Oštećenja prave i odrasle jedinke i larve, ali imaga ne prave ekonomski značajne štete.

Simptomi oštećenja javljaju se u vidu zaostajanja  razvoja izbojaka, koji se ukoliko se uoči prisustvo larve mogu lako polomiti.

Suzbijanje: preporučuje se orezivanje i spaljivanje infestiranih izbojaka na početku vegetacije; Uklanjanje divlje kupine i ruže u okolini malinjaka; Hemijske mere zaštite su otežane jer se odrasle jedinke javljaju u periodu cvetanja i plodonošenja kada primena insekticida nije dozvoljena.

Virus šarke šljive

Na području delovanja RC Šabac, obilaskom zasada šljiva na lokalitetima Donje Crniljevo, Kamenica, Galović ( Opština Koceljeva ) registrovano je prisustvo simptoma virusa šarke šljive ( Plum pox virus-PPV ) na listovima  kako osetljivih sorti ( Čačanska rodna )  tako i na listovima manje osetljivih sorti (Čačanska lepotica) .

 

sl.1                         sl.2                 sl.3

Virus šarke šljive je najrasprostranjeniji virus voćaka iz roda Prunus.

Prvi vidljivi simptomi se uočavaju u proleće sa razvojem lisne mase.  Listovi su prepoznatljivi po pegama prstenastog oblika sa hlorotičnim  oreolom i zelenim unutrašnjim delom. Ti simptomi mogu da budu izraženi i u vidu mozaičnog šarenila između nerava lista. Osetljivi sortiment ne mora da ispolji simptome odmah, nego nakon latentnog perioda koji može biti i do tri –četiri godine. Kod osetljivog sortimenta  simptomi virusnog oboljenja su vidljivi i na plodovima koji postaju žilavi, neukusni , teško se odvajaju od koštice i prevremeno opadaju. Kod sorte Požegača, koja je najosetljivija na ovaj virus najčešće dolazi do opadanja plodova pre punog zrenja.

Šarka je kao virusna bolest neizlečiva, pa tako jednom zaraženo stablo nema mogućnost izlečenja.

Virus se širi sadnim materijalom, kalemljenjem i insektima, prvenstveno lisnim vašima. Lisne vaši su odgovorne za širenje na manjoj udaljenosti u oblastima koje su već zaražene (najčešće u prečniku 100-200 metara oko izvora infekcije).

U cilju sprečavanja širenja šarke šljive treba preduzeti sledeće mere:

-proizvodnja i korišćenje bezvirusnog sadnog materijala

-kalem grančice uzimati iz zdravih, kontrolisanih matičnjaka

-sadnja manje osetljivih sorti ( Stenlej , Čačanska najbolja )

-suzbijanje lisnih vaši kao vektora virusa

-uništavanje zaraženih stabala kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti

-nove zasade treba podizati na što većoj udaljenosti ( najmanje 500 metara ) od starih i zaraženih zasada.

Prisustvo zelene povrtne stenice u malinjacima

Na teritoriji delovanja RC Šabac, zasadi maline se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi glavna berba: većina plodova obojena do faze druga berba: još više plodova obojeno (87-89 BBCH).

 

faza glavne berbe

Vizuelnim pregledom zasada maline na lokalitetima Ševarice i Majur uočeno je prisustvo larvi  mlađeg( L3) i starijeg (L4) stupnja razvića zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) na 8% biljaka

  

mlađi larveni stadijum           stariji larveni stadijum

 

sl.2

Ova štetočina prezimljava u stadijumu imaga na skrovitim mestima. Imago je najčešće zelene boje, ali na osnovu boje štita postoje tri varijeteta. Ženke polažu jaja na naličje lista u gomilicama. Sveže položena jaja su bela, a kasnije dobijaju crvenkastu boju.  

Zelena stenica je polifagna štetočina i hrani se sišući biljne sokove iz svih nadzemnih delova biljke, a najveće štete nastaju na zrelim plodovima. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje sisaju biljne sokove gde na zrelim plodovima dolazi do diskoloracije na pokožici, plodovi postaju gorki i kao takvi gube tržišnu vrednost. Usled oštećenja plodova dolazi do prodora bakterija i gljiva i pojave oboljenja tipa truleži.

Mere kontrole ove štetočine su veoma otežane, s obzirom da je njihovo prisustvo najintenzivnije u periodu sazrevanja plodova, kada je primena insekticida ograničena zbog nemogućnosti poštovanja karence. 

Postoje metode setve lovnih biljaka iz familije krstašica, da bi se po pojavi imaga  moglo  prvo izvršiti  tretiranje na tim biljkama, pre migracije na gajene kulture.

 

Najveću efikasnost u suzbijanju zelene povrtne stenice pokazali su insekticidi iz grupe piretroida.

 

Na manjim proizvodnim parcelama, u cilju smanjenja brojnosti  stenica a samim tim i šteta, preporučuje se ručno sakupljanje larvi i imaga.

S obzirom da je berba maline u toku, primena hemijskih mera zaštite za suzbijanje ove štetočine se ne preporučuje!

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima