Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Oštećenja od višnjinog surlaša (Rhynchites auratus)

Vizuelnim pregledom zasada višnje na lokalitetu Majur, uočena su oštećenja od višnjinog surlaša (Rhynchites auratus) na  plodovima. Prisustvo ove štetočine registrovano je samo u pojedinačnim zasadima u kojima je i prethodnih godina bila prisutna ova štetočina.

Višnjin surlaš je insekt koji  pored višnje napada i šljivu i glog. Štete pričinjavaju i odrasle jedinke i larve oštećujući plodove.

Višnjin surlaš ima jednu do dve generacije godišnje. Prezimljava kao odrasla larva ili polno nezrela odrasla jedinka u zemljištu. Na proleće odrasle jedinke izlaze sa mesta prezimljavanja i počinju da se hrane, najpre cvetnim, a zatim i lisnim pupoljcima. Tokom maja dolazi do kopulacije i polaganja jaja koje traje sve do kraja juna. Ženke oštećuju plodove praveći rupice u njima kako bi položile jaja. Kada se ispile, larve se ubušuju u plodove i u košticu čijim se sadržajem hrane. Larve kroz isti otvor izlaze iz koštice i ploda i odlaze u zemljište u kojem prave jamice za prezimljavanje. Jedan deo populacije se ulutkava i preobražava u imaga, a drugi deo prezimljava kao odrasla larva.

U mere suzbijanja ove štetočine spadaju hemijsko tretiranje odraslih jedinki u toku ishrane nakon prezimljavanja, a pre polaganja jaja u plodove. Jedna od mera je i obrada zemljišta freziranjem i oranjem tokom zimskog perioda, kao i tretiranje zemljišta insekticidima oko stabala, kako bi se suzbile prezimljujuće jedinke.

S obzirom na nizak intenzitet napada ove štetočine, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora)

Na području delovanja RC Šabac, lokalitett Majur, zasadi kruške se nalaze u fenofazi razvoja ploda, drugo otpadanje plodova do faze plodovi dostigli 40 mm prečnika (BBCH 72-74).

Pregledom zasada  kruške registrovani su simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

 
 

Na plodovima se uočava pojava mrke do crne boje. Listovi su takođe crne boje, suše se i ostaju na lastarima, ne otpadaju. Oboleli mladari sa osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom.

Proizvođačima jabučastog voća se preporučuje pregled zasada i mehaničko uklanjanje zaraženih biljnih delova uz dezinfekciju alata. Zaražene biljne delove treba iseći tako da se zahvati 30-40 cm naizgled zdravog biljnog materijala. Potrebna je i dezinfekcija preseka i povreda nastalih prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%). Nakon rezidbe uklonjene zaražene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti.

Uklanjanje obolelih biljnih delova treba vrši po mirnom i suvom vremenu.

Šljivine ose

Na području delovanja RC Šabac, šljive se nalaze u fenofazi  od početka cvetanja (oko 10% cvetova otvoreno) do punog cvetanja (BBCH 65).

Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive registruju se ulovi imaga crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).

 

lepljiva ploča sa šljivinim osama

Suzbijanje ovih štetočina sprovodi se u fazi precvetavanja šljive, kada pčele i drugi polonatori nisu više prisutni u zasadu.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem fenofaza razvoja šljive i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Mere kontrole rutave bube u jagodama

Na području delovanja RC Šabac, u zasadima jagoda, registrovana je pojava rutave bube (Tropinota hirta) u manjoj brojnosti. U narednom periodu se očekuje povećanje aktivnosti ove štetočine.

 

rutava buba 

 

lovna posuda

Ova polifagna štetočina oštećuje cvetove, hraneći se prašnicima, tučkom i kruničnim listićima. U početku se hrane na cvetovima korovskog bilja, a potom odlaze na cvetove raznih voćnih vrsta. Rutava buba je odličan letač. Tokom dana najaktivnija je u periodu od 10 – 16 časova.

U cilju kontrole i suzbijanja rutave bube hemijske mere zaštite nisu moguće zbog prisustva pčela i drugih polinatora u zasadima, pa su opravdane samo mehaničke mere zaštite.

Preporučuje se postavljanje lovnih posuda bele ili plave boje sa vodom uz dodatak mirisnog atraktanta (anis, cimet, negro bombone, voćni sirup) u cilju masovnog izlovljavanja ove štetočine.
Posude treba postaviti u što većem broju po obodu parcele, a manji broj rasporediti unutar parcele. U voćnjacima ne treba suzbijati korove koji cvetaju u prvom redu maslačak, u cilju smanjenja aktivnosti ove štetočine na cvetovima voća.
Prisustvo repičinog sjajnika u usevima uljane repice

Vizuelnim pregledom useva uljane repice na teritoriji RC Šabac ustanovljeno je da se usevi nalaze u fazi od vidljivo osam sekundarnih  stabala do pojave cvetnih pupoljaka, koji su još zatvoreni lišćem (BBCH 28-50).

Pregledom biljaka registrovano je prisustvo repičinog sjajnika (Meligaethes aeneus)  na 2% biljaka.

 

imago repič.sjajnika

Štete pričinjavaju odrasle jedinke repičinog sjajnika, koje izgrizaju cvetne pupoljke pa može doći do smanjenja prinosa.

RC Šabac prati aktivnost repičinog sjajnika i kad brojnost dostigne prag štetnosti, signaliziraćemo kada je vreme za hemijski tretman.

Zdravstveno stanje pšenice

Na terenu RC Šabac usevi pšenice se, u zavisnosti od sorte, lokaliteta i primenjene agrotehnike, nalaze pri kraju bokorenja, šesto do osmo stablo vidljivo (BBCH 26-28).

Vizuelnim pregledom useva pšenice registrovano je prisustvo simptoma  sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici).

Lokalitet

Usev

Fenofaza

Procenat biljaka     sa simptomima rđe (Puccinia spp.)

Procenat biljaka sa  simptomima

pepelnice žita (Erysiphe gramminis)

Procenat biljaka sa simptomima sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici)

Slepčević

Pšenica

BBCH 26

0

0

5

Tabanović

Pšenica

BBCH 28

0

0

8

 

Hemijske mere zaštite se trenutno ne preporučuju.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice i signaliziraće vreme za primenu fungicida.

Nega rasada u zaštićenom prostoru

Na području  RC Šabac, u toku je proizvodnja rasada lubenica, krastavca, paradajza i drugih povrtarskih kultura  u zaštićenom prostoru kako u kontejnerskoj proizvodnji tako i u toplim lejama.

 

rasad krastavac lubenica paradajz 

 

rasad paradajza u toplim lejama

U cilju kontrole najznačajnijih štetnih organizama u proizvodnji rasada i dobijanja zdravog sadnog materijala, preporuka je da se preduzmu sve raspoložive mere:

-          Provetravanje zaštićenog prostora

-         Održavanje temperature na optimalnom nivou

-          Dopunsko osvetljavanje

-         Zaštita rasada od najznačajnijeg gljivičnog oboljenja, prouzrokovača poleganja rasada (Phytium spp.) primenom registrovanog fungicida na bazi a.m. propamokarb-hidrohlorid u koncentraciji 0,15%

- Uništavanje biljaka sa simptomima poleganja

 - Uništavanje korovskih biljaka u plasteniku i oko plastenika jer su oni izvor zaraze fitopatogenim virusima

-     Postavljanje  mreža na ulaznim otvorima zaštićenog prostora u cilju sprečavanja ulaska vektora virusa (lisne vaši, tripsi)

-     Suzbijanje vektora virusa primenom registrovanih insekticida.

 

 

Zdravstveno stanje useva pšenice

Na teritoriji monitoringа RC Šabac, usevi ozime pšenice se nalaze u fazi bokorenja, razvijeno od 1 do 3 sekundarnih stabala  (BBCH 21-23).

Vizuelnim pregledima useva pšenice registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici). 

 

 

siva pegavost lista pšenice

Rezultati pregleda useva pšenice su prikazani u tabeli:

Lokalitet

Faza BBCH

Procenat biljaka sa simptomima rđe ( Puccina spp.)

Procenat biljaka sa simptomima pepelnice (Erysiphe graminis)

Procenat biljaka sa simptomima sive pegavosti (Septoria tritici)

Slepčević

BBCH 23

0

0

6

Tabanović

BBCH 23

0

0

11

Trenutni uslovi pogoduju razvoju i daljem širenju infekcija prouzrokovačima lisnih patogena. Za sada se ne peporučuju hemijske mere zaštite, a RC Šabac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih žita.

Tokom obilaska terena na  parcelama pod ozimim strnim žitima registrovano je prisustvo  aktivnih rupa od glodara: poljski miš (Apodemus silvaticus) i poljska voluharica (Microtus arvalis). 

 

aktivna rupa od glodara

Preporuka proizvođačima je da, čim vremenske prilike to dozvole, obiđu i pregledaju svoje parcele i ukoliko uoče više od 10 aktivnih rupa po hektaru primene neki od rodenticida. U tu svrhu mogu se koristiti gotovi mamci (a.m. bromadiolon) uz obavezno njihovo zatrpavanje kako ne bi došlo do trovanja divljači.

Zdravstveno stanje ozimih useva

Na teritoriji RC Šabac, usled nedostatka padavina, setva ozimih useva je kasnila, tako da je u optmalnom roku  zasejano samo 20% planiranih površina.

Ponikli usevi ozime pšenice nalaze se u fazi od 3 do 7 listova razvijeno (13-17 BBCH), dok se usevi ječma nalaze u fazi od 5 listova razvijeno do faze početak bokorenja (BBCH 15-21). 

 

 

faza razvoja pšenice

 

 

faza razvoja ječma

Vizuelnim pregledima useva ozimih žita nije registrovano prisustvo patogena. Prisustvo cikada (Cicadellidae)  i vaši (Aphididae) registrovano je u niskim brojnostima, a RC Šabac je o pojavi i suzbijanju ovih štetočina informisao proizvođače 19.11.2019 (vidi preporuku).

RC Šabac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i ječma.

Kila kupusa

Kilu kupusa prouzrokuje gljiva Plasmodiophora brassicae koja se u poslednje vreme sve češće javlja na našem proizvodnom području usled gajenja kupusa u monokulturi.

Lišće zaraženih biljaka dobija najpre svetlozelenu boju, a kasnije požuti. Na korenu i podzemnim delovima stabla dolazi do formiranja izraslina, odnosno gukastih tvorevina. Usled infekcije ovim patogenom biljke zaostaju u porastu, a glavica se ili ne formira ili ostaje sitna i meka. Zaražene biljke propadaju ostavljajući ogoljena mesta na parceli.   

 

kila kupusa

Ovaj patogen se održava u zemljištu u vidu trajnih spora. Iz njih klijaju zoospore koje vrše infekcije na korenu. U zaraženim ćelijama korena dolazi do ubrzane deobe i nastaju krupne ćelije, odnosno dolazi do zadebljanja i gukastih tvorevina. U ovim tvorevinama obrazuju se trajne spore koje nakon raspadanja zaraženog tkiva korena dospevaju u zemljište.

Suzbijanje ove bolesti je teško. Zadovoljavajuće rezultate daju samo kombinacije različitih mera kontrole. Trajne spore dugo zadržavaju vitalnost u zemljištu, s toga je plodored najvažnija mera kontrole ove bolesti. Na zaraženim parcelama ne treba gajiti kupus najmanje 7 godina. Za sadnju kupusa koristiti dobro drenirano zemljište slabo alkalne reakcije. Takođe, jedna od mera kontrole je i hemijska dezinfekcija zemljišta za proizvodnju rasada kao i samog rasada pre rasađivanja. Ukoliko dođe do pojave bolesti, preporučuje se uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima