Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Mere kontrole azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u zasadima maline, kupine i jagode

Na području delovanja RC Šabac azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)  prati se  pomoću  lovnih klopki sa mirisnim atraktantom koje su postavljene u zasade malina i jagoda na više lokaliteta.

Pregledom postavljenih klopki na području delovanja RC Šabac, registruju se kontinuirani ulovi odraslih jedinki azijske voćne mušice u zasadu malina, dok je u klopkama koje su postavljene u zasadima jagoda, do sada, registrovan samo jedan mužjak te štetočine. S obzirom na veoma visok reproduktivni potencijal ove štetočine, ukoliko budu povoljni uslovi za njen razvoj, a to su česte kiše i visoka vlažnost vazduha, može se očekivati povećanje brojnosti ove štetočine i pojava oštećenja na jagodičastom voću.

Iz tog razloga poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da u zasade jagoda, u kojima je trenutno berba u toku, i u zasade malina i kupina, u kojima se berba očekuje za mesec dana, postavi što veći broj lovnih klopki kako bi se smanjila brojnost azijske voćne mušice njenim izlovljavanjem.

Ova štetočina za kratko vreme razvija veliki broj generacija, te je zbog toga neophodno sprovođenje konstantnog monitoringa i primena kontrolnih mera u cilju zaštite zasada.

U cilju  smanjenja rizika od potencijalnih šteta, poljoprivrednim proizvođačima se  preporučuje primena više preventivnih mera:

- Postavljanje lovnih klopki u zasade jagodičastog voća, pogotovo u zasade koji se nalaze u blizini kupinjaka gde je prošle godine registrovana najveća brojnost ove štetočine. Za izradu klopki mogu se koristiti plastične flaše, u koje se kao atraktant sipa smeša crnog vina, jabukovog sirćeta (u istom odnosu) i nekoliko kapi detrdženta. Na klopkama se obavezno moraju nalaziti otvori za širenje mirisa atraktanta i ulazni otvori za odrasle jedinke azijske mušice. Klopke treba postaviti po obodu parcele na rastojanju od 2 do 3 m, dok se u unutrašnjosti parcele klopke postavljaju na rastojanju od 5 m.

- Krčenje zapuštenih zasada malina i kupina.

Hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja. Postoje registrovani insekticidi koji mogu da se koriste od faze razvijenog lista pa sve do druge berbe u malinama i jagodama, preparat Exalt (a.m. spinetoram) u dozi 2,4 l/ha (karenca 7 dana jagoda i malina) i insekticidi koji se koriste u fazi berbe, Laser 240 SC (a.m. spinosad ) u dozi 0,3 l/ha (karenca 1 dan jagode; 3 dana malina; 3 dana kupina).

 

  

                Velika slika 

   

Lovna klopka               Determinacija pod mikroskopom

Prisustvo pipe repičine ljuske u usevu uljane repice

Na području delovanja RC Šabac usevi uljane repice se, u zavisnosti od vremena setve,  nalaze u različitim  fazama cvetanja: 10 % cvetova glavne cvasti otvoreno, glavna cvast se izdužuje do faze puno cvetanje: 50 % cvetova glavne cvasti otvoreno, starije latice otpadaju  (BBCH 61-65).

 

   

     Faza razvoja

 

Vizuelnim pregledom useva uljane repice, na lokalitetu Jevremovac  i Bogosavac, na rubnim delovima parcela, registrovano je prisustvo imaga pipe repičine ljuske (Ceutorhynchus assimilis) i  imaga repičinog sjajnika (Meligethes aeneus). 

 

 

Imago sjajnika i imago pipe

 

Pipa repičine ljuske najpre naseljava prelazne domaćine iz familije krstašica (stočna repica, rotkva), a zatim prelazi na useve uljane repice. Ženke polažu jaja tek kada se počnu razvijati mahune, u koje, svojom legalicom polažu jaja. Kada se ispile, larve se hrane semenkama unutar mahuna. Odrasle larve napuštaju mahunu i spuštaju se u zemlju gde se preobražavaju u lutku i imago. Novi imago se tokom jula i avgusta hrani raznim krstašicama pre povlačenja na prezimljavanje.

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje pipe repičine ljuske. Prema EPPO standardu PP 2/8 (1), hemijske mere zaštite se preporučuju tek nakon formiranja prvih mahuna, odnosno po postizanju praga štetnosti od 0,5 do 2 imaga po biljci, u rubnom delu parcele.

Primena insekticida u periodu cvetanja uljane repice je zabranjena.

 

Pčela u usevu 

RC Šabac  nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima uljane repice.

Prisustvo kukuruzne pipe (Tanymecus dilaticollis) u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Šabac usevi kukuruza se nalaze u fazi od nicanja do faze razvijena tri lista (BBCH 09-13).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza, na lokalitetu Slepčević, na pojedinim parcelama registrovana su oštećenja od kukuruzne pipe (Tanymecus dilaticollis) na do 8% biljaka. 

 

kukuruzna pipa

      

oštećenja na listu sl.1     sl.2

Kukuruzna pipa je polifagna štetočina, prezimljava u stadijumu odraslih jedinki u zemljištu, najčešće na poljima na kojima se gajio kukuruz. Upravo zbog toga najštetnija je za kukuruz u monokulturi i za useve koji se nalaze u blizini parcela gde se prošle godine gajio kukuruz. U proleće, kada temperatura pređe 10°C, odrasla jedinka izlazi na površinu i počinje se hraniti. Štete prave odrasle jedinke koje tokom ishrane izgrizaju ivične delove mladih listova, što dovodi do poremećaja u rastu i razvoju biljke. Kukuruzna pipa je najštetnija u početnim razvojnim fazama kukuruza, od nicanja do obrazovanja četiri lista.

Proizvođačima se preporučuje da pregledaju parcele pod usevom kukuruza. Ukoliko se u fazi klijanca registruje prisustvo 1 odrasla jedinka kukuruzne pipe po kvadratnom metru ili nekoliko dana nakon nicanja 3 do 5 odraslih jedinki kukuruzne pipe po kvadratnom metru, preporučuje se sprovođenje hemijskih mera zaštite.

U cilju suzbijanja kukuruzne pipe u našoj zemlji nema registrovanih insekticida.  Prema EPPO standardu PP 2/17(1) u cilju suzbijanja navedene štetočine mogu se koristiti insekticidi na bazi aktivne materije cipermetrin.

Prisustvo štetnih insekata u usevima pšenice

Na području delovanja RC Šabac, usevi ozime pšenice se u zavisnosti od vremena setve nalaze se u različitim fazama razvoja, od faze bokorenja (5 stabala vidljivo) do faze prvo kolence najmanje 1 cm iznad kolenca bokorenja (BBCH 25-31).

Vizuelnim pregledom useva pšenice na nekoliko lokaliteta, registrovana je pojava odraslih jedinki žitne pijavice (Lema melanopus) kao i oštećenja usled njihove ishrane. Trenutno prisustvo odraslih jedinke ne zahteva hemijske mere suzbijanja, već se prati njihov dalji razvoj, polaganje jaja i piljenje larvi, nakon čega će se, ukoliko bude bilo potrebe, i siganlizirati pravo vreme za tretman.

Takođe, uočeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae), na svega nekoliko procenata biljaka. 

 

  

Žitna pijavica             Lisne vaši

 

Oštećenja na listu

Vizuelnim pregledom useva pšenice nije uočeno prisustvo novih simptoma bolesti na biljkama.

 

Prilikom vizuelnog pregleda nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara.

RC Šabac nastavlja da prati zdravstveno stanje strnih žita.

Crna šljivina osa-  Hoplocampa minuta

Na području delovanja RC Šabac zasadi šljiva se, u  zavisnosti od sortimenta, lokaliteta i ekspozicije terena, nalaze u fazi od pucanja cvetnih pupoljaka do cvetni pupoljci zatvoreni svetlo zelenim ljuspicama (BBCH 53-54).

 

 

faza razvoja

 

Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadima šljiva, na lokalitetima Majur i Varna, registrovani su ulovi imaga  crne šljivine ose (Hoplocampa minuta).

 

 

crna šljivina osa

 

Šljivine ose imaju jednu generaciju godišnje. Ženke polažu jaja u čašične listiće cvetova. Štete prave larve koje se ubušuju u tek zametnute plodove. Suzbijanje šljivinih osa se sprovodi u periodu piljenja gusenica, pre njihovog ubušivanja u plodove. Zato je potrebno izvršiti insekticidni tretman  u vreme precvetavanja šljive kada polinatori nisu prisutni u voćnjacima.

 

Primena insekticida je zabranjena u vreme cvetanja voćaka!

 

RC Šabac nastavlja sa praćenjem aktivnosti šljivinih osa kao i fenofaze razvoja šljive i blagovremeno će dati preporuku za suzbijanje navedenih štetočina.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na terenu RC Šabac usevi ozime pšenice se zavisno od rokova setve, primenjenih agrotehničkih mera i nadmorske visine nalaze u različitim fazama bokorenja:  od 4 do 6 stabala vidljivo (24-26 BBCH).

 

  

Faza razvoja                Simptom Septoria tritici

 

Vizuelnim pregledom useva na lokalitetima Slepčević i Tabanović registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na 9-17% biljaka.

Prilikom vizuelnog pregleda nije registrovano prisustvo insekata, kao ni aktivnih rupa od glodara.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Prisustvo male repičine pipe u usevu uljane repice

Na području RC Šabac, usevi uljane repice se nalaze u fazi 9 i više listova razvijeno (BBCH 19).

 

faza razvoja

Vizuelnim pregledom useva uljane repice na lokalitetima Lipolist i Duvanište, posebno na parcelama na kojima nije ispoštovan plodored, registrovano je prisustvo imaga male repičine pipe (Ceuthorhynchus pallidactylus) za sada u niskom intenzitetu napada.

 

mala repičina pipa

Narednih dana, sa porastom temperatura, očekuje se  pojačana aktivnost male repičine pipe, ali i pojava velike repičine pipe (Ceutorhynchus napi) koja za sada nije uočena na našem području.

 

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Šabac nastavlja sa monitoringom useva uljane repice i pravovremeno će signalizirati vreme za primenu hemijskih mera zaštite.

Zdravstveno stanje uljane repice

Na području delovanja RC Šabac, usevi uljane repice se nalaze u fazi od 8-9 i više listova razvijeno (BBCH 18-19).

Vizuelnim pregledom useva uljane repice na više lokaliteta, Jevremovac, Lipolist, Zminjak registrovani su simptomi suve truleži uljane repice (Phoma lingam) na 17-21% biljaka, i to na najstarijem lišću. Simptomi su u vidu okruglih pega u kojima se formiraju sitne crne tačkice koje predstavljaju piknide.

  

simptom Ph.lingam             simptom Ph.lingam

Vizuelnim pregledom useva uljane repice nije uočeno prisustvo štetnih glodara.

Za sada se ne preporučuju mere zaštite, a RC Šabac nastavlja sa monitoringom useva uljane repice.

Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)

Na terenu RC Šabac zasadi kruške se nalaze u fazi mirovanja (BBCH 00).

 

Vizuelnim pregledom zasada utvrđena je niska brojnost prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 0,25, dok položena jaja nisu registrovana.

 

imago

 

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Šabac  nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Šabac, usevi ozime pšenice se nalaze u različitim  fazama bokorenja: od vidljivo drugo sekundarno stablo do vidljivo treće sekundarno stablo (BBCH 22-23).

 

faza razvoja

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici)  na 2-3% biljaka, kao i simptome koji ukazuju na prisustvo Epicoccum spp. na 10-11% biljaka.

  

simptom Epicoccum sp.  

Gljiva Epiccocum spp. je saprofitna gljiva, koja se javlja na tkivu koje odumire, u ovom slučaju usled delovanja niskih temperatura u prethodnom periodu.

Tokom vizuelnih pregleda useva ozime pšenice nije utvrđeno prisustvo lisnih vaši  (Aphididae) i cikada (Cicadelidae) kao ni aktivnih rupa od glodara.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.
1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima