Skip to main content

Region Čačak

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Čačak
Prisustvo glodara u usevima strnih žita

Na području RC Čačak, obilaskom useva pšenice i ječma registrovane  se aktivne rupe od glodara,  poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Aktivna rupa glodaraAktivna rupa glodara

velika slika                      velika slika

Ovi glodari spadaju u polifagne štetočine, jer prave štete na velikom broju gajenih biljaka. Štete u ozimim usevima prave od setve pa do žetve, hraneći se zrnevljem i klijancima. U povoljnim uslovima za razvoj mogu prouzrokovati velike štete i time uticati na smanjenje prinosa.

U suzbijanju glodara prednost treba dati agrotehničkim merama, jer značajno utiču na smanjenje populacije ovih vrsta. Od velikog su značaja blagovremena žetva strnih žita sa što manje osipanja zrna, zaoravanje strnjišta, uništavanje korova, kao i duboko oranje.

Hemijske mere borbe se primenjuju ukoliko brojnost glodara pređe prag štetnosti, a podrazumevaju primenu registrovanih gotovih mamaka u rupe. Nakon primene mamaka rupe treba zatrpati zemljom da ne bi došlo do trovanja divljači i stoke.

Proizvođačima se preporučuje da obilaze parcele i prate prisustvo glodara. Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru.

Malinina muva galica (Lasioptera rubi)

Vizuelnim pregledom zasada maline, sorta Vilamet, lokalitet Lipnica, na pojedinim ovogodišnjim izdancima, registrovano je prisustvo gala od malinine muve galice (Lasioptera rubi).

   larve malinine muve galice

Larve malinine muve galice 

Malinina muva galica ima jednu generaciju godišnje. Ženke posle parenja polažu jaja u grupicama, obično u toku cvetanja maline. Ispiljene larve se ubušuju u izdanak i dolazi do stvaranja gala. Gale sprečavaju protok materija kroz izdanak, te se napadnuti izdanci slabije razvijaju, a često dolazi i do njihovog lomljenja.

S obzirom da se polaganje jaja odvija za vreme cvetanja, suzbijanje malinine muve galice je otežano. U cilju njihovog suzbijanja nazjnačajnije su preventivne mere koje podrazumevaju izbor zdravih sadnica pri podizanju zasada i orezivanje i uništavanje izdanaka sa galama.

Krvava vaš u zasadima jabuka

Vizuelnim pregledima zasada jabuke, na lokalitetu Mrčajevci, registrovano je prisustvo krvave vaši (Eriosoma lanigerum).

Krvava vaš

velika slika

Prisustvo krvave vaši uočeno je na pojedinim stablima u zoni korenovog vrata i u pukotinama kore gde ova štetočina prezimljava. Zimi podnosi veoma niske temperature i do -27°C. U proleće, beskrilne larve se kreću ka gornjim delovima biljaka, naseljavaju mladare, sišu veliku količinu biljnog soka i dolazi do pucanja kore grana, debla i korena i pojave rak rana. U proleće i leto, zastupljene su većinom beskrilne ženke, koje rađaju mlade i stvaraju kolonije u pukotinama kore i na ranama grana stvorenih rezidbom. Krvava vaš može da razvije 10-12 generacija godišnje. Kolonije se vrlo lako zapažaju, jer mnoštvo vaši sa belom vlaknastom tvorevinom stvara utisak kao da su prekrivene vatom. Krajem leta i početkom jeseni povećava se broj krilatih ženki, koje preleću na nova stabla.

Preventivne mere kontrole ove štetočine podrazumevaju izbor manje bujnih sorti i podloga jabuke prilikom podizanja zasada i izbegavanje oštre rezidbe. Od hemijskih mera zaštite preporučuje se primena minerlnih ulja u sklopu redovne jesenje zaštite, nakon opadanja lišća, kada su kolonije najbrojnije i skoncentrisane pri zemlji u osnovi korena.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Čačak  usevi ozime pšenice i ječma se nalaze u fazi od nicanja do četiri razvijena lista (BBCH 09-14).

Faza razvoja pšenice
Faza razvoja ječma

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo beskrilnih jedinki i krilatih formi vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae) u niskim brojnostima.

Biljne vaši
cikada

Ove štetočine pored direktnih šteta koje nanose sisanjem biljnih sokova, veoma su značajne kao prenosioci  fitopatogenih virusa. Biljke pšenice i ječma zaražene virusom zaostaju u porastu, dolazi do žućenja i nekroze listova, a može doći i do izostanka klasanja narednog proleća.

 

S obzirom da se u narednom periodu najavlju vremenski uslovi sa padom temperature, koje će nepovoljno uticati na razvoj i širenje lisnih vaši i cikada hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

 

RC Čačak nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice i ječma.

Retrovegetacija šljive

Na području delovanja RC Čačak vizuelnim pregledom zasada šljiva na lokalitetu Lipnica registruje se pojava retrovegetacije u zasadu gde nije sprovedena adekvatna mera zaštite tokom vegetacije. Registruje se odsustvo lisne mase koja je u periodu nakon berbe plodova opala, što je posledica pojave bolesti šupljikavosti lista (Stigmina carpophila). Na stablima se zapaža bubrenje lisnih pupoljaka, rast nove lisne mase, cvetanje i sl.

Retrovegetacija šljive

velika slika

Ovakva pojava je štetan proces kod biljaka, smanjuje otpornost na niske temperature, one u narednu sezonu ulaze oslabljene, daju niže prinose, osetljivije su na napade bolesti i štetočina.

Preporuka je proizvođačima da obiđu svoje zasade radi utvrđivanja prisustva i intenziteta retrovegetacije.

 Ako je ona u manjoj meri prisutna, preporuka je da se u rano proleće (pre kretanja vegetacije), uradi intezivnija rezidba kako bi se voćka što pre oporavila od stresa i uspostavila fiziološku ravnotežu između rasta i rodnosti.

Ako je retrovegetacija prisutna u većoj meri, treba tu lisnu masu orezati pre zime, a nakon toga uraditi hemijski tretman registrovanim bakarnim preparatima.

 Od agrotehničkih mera značajno je jesenje-zimsko đubrenje NPK đubrivima s višom koncentracijom fosfora i kalijuma.

Rđa kruške

Na području delovanja RC Čačak, na lokalitetu Lipnica, na okućnicama, registrovana su pojedinačna stabla kruške sa simptomima rđe kruške (Gymnosporangium sabinae). Simptomi bolesti se uočavaju na licu lista u vidu narandžastih pega.

simptomi rđe kruške na lišću

velika slika

Gljiva prouzrokovač rđe kruške jedan deo ciklusa razvića sprovodi na kruški (ecidijski stadijum), a drugi (teleutostadijum i uredostadijum) na Juniperus vrstama (kleki). Celokupan razvoj ovog patogena traje dve godine. Prvi simptomi bolesti javljaju se u proleće početkom maja na mladom lišću kruške. Formiraju se sitne pege, koje su izrazito narandžaste boje, koje kasnije postaju krupnije i dobijaju tamniju nijansu. U okviru pega sa naličja se formiraju zadebljanja, različite nijanse narandžaste boje, a na njima izraštaji u vidu roščića. U uslovima jače zaraze lišće se suši i prevremeno opada. Simptomi se uočavaju i na granama i grančicama zaraženih voćaka, u vidu rak rana, koje ne mogu da zarastu. One predstavljaju ulazna vrata za prodor sekundarnih patogena. Pege narandžaste boje mogu se javiti i na plodovima, mada je to retka pojava. Plodovi zaostaju u razvoju i suše se. Na granama Juniperus vrsta (kleke) nastaju zadebljanja, koja vremenom nekrotiraju. Formiraju se rak rane i biljka se postepeno suši.

 

Osnovna mera u cilju smanjenje infektivnog potencijala ovog patogena jeste uništavanje Juniperus vrsta (kleke) u okolini zasada kruške (izolacioni pojas na udaljenosti od najmanje 300 metara). Pri podizanju zasada prednost treba dati sortama koje ispoljavaju manju osetljivost prema rđi kruške. Hemijskim merama kojima se vrši zaštita kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške suzbija se i rđa kruške (fungicidi na bazi aktivne materije mankozeb i difenkonazol).

Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Čačak, na lokalitetima: Rakova, Ljubić, Mrčajevci, Zablaće, Baluga, Lipnica, Viča, Veles, Belica, Vranjica, Rogača i Prijevor izvršen je vizuelni pregled zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu i to na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja.

Pregledano je po 100 klipova na svakoj parceli u cilju utvrđivanja prisustva gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium, Cladosporium i oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera) na klipovima.

Gljive iz rodova Fusarium, Aspergillus i Penicillium su sposobne da u određenim uslovima proizvode mikotoksine, kao sekundarne metabolite, koji su veoma štetni po zdravlje ljudi i životinja. Važan momenat je utvrđivanje prisustva gljiva u polju, kako bi se preduzeli ispravni koraci u procesu berbe i čuvanja kukuruza.

Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu su:

-        prisustvo oštećenja od insekata (pamukova sovica - Helicoverpa armigera i kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis) na 2% do 39% klipova,

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium na 0% do 8% klipova,

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus na 0% do 6% klipova,

-       prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium na 0% do 1% klipova,

-        prisustvo simptoma gljiva iz roda Cladosporium na 0% do 3% klipova,

      -        prisustvo simtoma kombinovanih oštećenja na 0% do 7% klipova.

Fusarium sp. larva- kukurznog plamenca

velika slika                       velika slika

Prisustvo ovih gljiva na klipu ne podrazumeva i prisustvo mikotoksina. Analizom uzoraka u laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad zakonski dozvoljenih vrednosti koje, prema Pravilniku o maksimalno dozvoljenim količinima ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje ("Sl. glasnik RS", br. 22/2018, 90/2018, 76/2019 i 81/2019 - dr. pravilnik) iznose: 4µg/kg za aflatoksin, 4000 µg/kg za fumonizin, 350 µg/kg za zearalenon, 1750 µg/kg za deoksinivalenol (DON) i 5 µg/kg za ohratoksin. Međutim,  veoma je važan i proces čuvanja kukuruza kako ne bi i u toku skladištenja došlo do sinteze mikotoksina. Kako bi se izbegli uslovi za sintezu mikotoksina, neophodno je u što kraćem roku po berbi (u roku od jednog dana) skinuti vlagu zrna na 14%, a temperaturu u procesu čuvanja treba održavati između 5 °C i 10 °C. Najpovoljniji uslovi za bezbedno čuvanje kukuruza su temperatura oko 5 °C i vlaga zrna do 14%.

Crna pegavost kupusa

Na području RC Čačak usevi kupusa za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi glavica dostigla od 50% do 80% krajnje veličine (BBCH 45 – 48). Vizuelnim pregledom useva kupusa na pojedinim parcelama na lokalitetu Baluga, registrovano je prisustvo simtoma crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na pojedinačnim listovima.

Crna pegavost kupusa 

velika slika

Pored kupusa ovi patogeni napadaju i ostale kupusnjače. Simptomi bolesti se javljaju uglavnom na donjem starijem lišću, koje se odbacuje i zbog toga se ovi patogeni ne smatraju posebno opasnim u proizvodnji kupusa. Karakteristični simptomi počinju sa sitnim žućkastim zonama koje se povećavaju u vidu koncentričnih krugova koji vremenom pokrivaju veći deo lisne površine. Simptomi se obično uočavaju na biljkama koje se razvijaju u nepovoljnim uslovima (uvratine, razor, delovi parcele koji se ne zalivaju).

Značajnije štete ovi patogeni pričinjavaju u proizvodnji rasada kupusa. Na mladim obolelim biljčicama stvaraju se sitne pege na stablu, što prouzrokuje njihovo poleganje. Ako se takve biljke rasade, one zaostaju u porastu i ne postižu pun prinos.

A. brassicae i A. brassicicola se šire konidijama putem kiše, vetra, alatima za rad itd, dok se  micelija može prenositi i semenom. Tokom zime se održavaju na korovskim biljkama iz porodice kupusnjača.

U cilju zaštite od ovih patogena preporučuju se pre svega preventivne mere kao što su: višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka, upotreba dezinfikovanog semena i uništavanje korova. U toku vegetacije u cilju zaštite od ovih patogena mogu se koristiti i hemijske mere, primenom  fungicida kontaktnog delovanja na bazi aktivne materije mankozeb, preventivno pred padavine. Ukoliko se uoči širenje simptoma mogu se koristiti i fungicidi sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije difenokonazol.

Trulež plodova jabuke i kruške

Na području rada RC Čačak pregledom zasada jabuke i kruške, registrovano je prisustvo plodova sa simptomima truleži ploda (Monilia fructigena). Simptomi navedenog patogena prisutni su u zasadima gde nije sprovedena adekvatna hemijska zaštita i u voćnjacima koji nisu u intenzivnoj proizvodnji. 

M. fructigena Trulež ploda kruške

M. fructigena - jabuka       M. fructigena - kruška

Ova gljiva prezimljava u vidu micelije na zaraženim plodovima, a širi se putem konidija. U toku vegetacije infekcija plodova se najčešće ostvaruje preko povreda nastalih od grada, vetra, insekata itd. Zaraženi plodovi opadaju ili ostaju na stablu u vidu mumija. Takođe, plodovi mogu biti zaraženi i tokom skladištenja gde ova gljiva prouzrokuje crnu trulež.

Simptomi ovog patogena se ispoljavaju u vidu pojave smeđih pega, uglavnom na mestima povreda, gde dolazi do sporulacije gljive u vidu  koncentričnih krugova. Razvojem gljive dolazi do širenja pega pri čemu ceo plod može biti zaražen i dolazi do njegovog sušenja. Suvi plodovi opadaju ili ostaju na granama i predstavljaju izvor infekcije za sledeću godinu.

U cilju zaštite jabuke i kruške od ovog patogena veoma su važne preventivne mere kao što su:

-        sakupljanje i uništavanje zaraženih plodova;

-        rezidba i uklanjanje suvih grana, kao i njihovo iznošenje i spaljivanje;

-        formiranje rastresite krune voćaka;

-        suzbijanje insekata radi sprečavanja oštećenja.

Hemijske mere zaštite u cilju sprečavanja pojave truleži u skladištu preporučuju se u fazama sazrevanja plodova nekim od registrovanih fungicida. Veoma značajna mera je i primena preparata na bazi bakra u jesen kada opadne 70% lisne mase i nakon rezidbe nekim od preparata na bazi bakra.

Pojava azijske voćne mušice (Drosophila suzukii)

Na području RC Čačak monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) vrši se u zasadima maline i kupine pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantom, kao i uzorkovanjem zrelih plodova radi praćenja izletanja imaga iz njih u laboratoriji.

 

Prvi ulov ove štetočine registrovan je u zasadu kupine na lokalitetu Veles. Za sada se registruju pojedinačni ulovi, ali zbog brzog ciklusa razvića i visokog reproduktivnog potencijala može se očekivati povećanje brojnosti ove štetočine.

Štete na plodovima nastaju kao posledica ovipozicije u fiziološki zrele, zdrave plodove i ishrane larvi. Za razliku od drugih voćnih mušica, azijska voćna mušica polaže jaja isključivo u zdrave plodove voća koji su u fazi zrenja i to pomoću testeraste legalice. Za svega nekoliko dana plodovi se mogu u potpunosti dezintegrisati. Infestirani plodovi su podložni i infekcijama patogena prouzrokovača različitih vrsta truleži.

Preporuka proizvođačima je da obrate pažnju na prisustvo azijske voćne mušice i  preduzmu sve rapoložive mere kontrole, kako bi se smanjila brojnost i sprečile eventualne štete:

-     Izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem lovnih klopki (mogu se koristiti plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina i jabukovog sirćeta u odnosu 1:1 i nekoliko kapi deterdženta) na ivične delove  i unutar parcele.

-     Treba skratiti interval branja plodova u cilju njihovog bržeg sklanjanja sa parcele, uz uklanjanje prezrelih i trulih plodova.

-     Sanitarna kontrola gajbica i druge opreme za berbu kako se plodovi sa larvama ne bi transportom dalje prenosili.

-     Održavanje ivica parcela u vidu uklanjanja divljih vrsta biljaka (džanarika, divlja kupina, zova i druge) koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

 

Hemijske mere kontrole su veoma ograničene zbog biologije ove štetočine. Insekticidni tretmani usmereni su na suzbijanje odraslih jedinki. Jaja i larve se nalaze unutar ploda i na njih ne mogu delovati primenjeni insekticidi. S obzirom da ženke polažu jaja u zrele plodove upotreba insekticida je otežana zbog karence.

 

Sve raspoložive mere kontrole treba da se sprovode na području celog regiona, jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima