Skip to main content

Region Čačak

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Čačak > Usevi ili zasadi
Rđa kruške

Na području delovanja RC Čačak, na lokalitetu Lipnica, na okućnicama, registrovana su pojedinačna stabla kruške sa simptomima rđe kruške (Gymnosporangium sabinae). Simptomi bolesti se uočavaju na licu lista u vidu narandžastih pega.

simptomi rđe kruške na lišću

velika slika

Gljiva prouzrokovač rđe kruške jedan deo ciklusa razvića sprovodi na kruški (ecidijski stadijum), a drugi (teleutostadijum i uredostadijum) na Juniperus vrstama (kleki). Celokupan razvoj ovog patogena traje dve godine. Prvi simptomi bolesti javljaju se u proleće početkom maja na mladom lišću kruške. Formiraju se sitne pege, koje su izrazito narandžaste boje, koje kasnije postaju krupnije i dobijaju tamniju nijansu. U okviru pega sa naličja se formiraju zadebljanja, različite nijanse narandžaste boje, a na njima izraštaji u vidu roščića. U uslovima jače zaraze lišće se suši i prevremeno opada. Simptomi se uočavaju i na granama i grančicama zaraženih voćaka, u vidu rak rana, koje ne mogu da zarastu. One predstavljaju ulazna vrata za prodor sekundarnih patogena. Pege narandžaste boje mogu se javiti i na plodovima, mada je to retka pojava. Plodovi zaostaju u razvoju i suše se. Na granama Juniperus vrsta (kleke) nastaju zadebljanja, koja vremenom nekrotiraju. Formiraju se rak rane i biljka se postepeno suši.

 

Osnovna mera u cilju smanjenje infektivnog potencijala ovog patogena jeste uništavanje Juniperus vrsta (kleke) u okolini zasada kruške (izolacioni pojas na udaljenosti od najmanje 300 metara). Pri podizanju zasada prednost treba dati sortama koje ispoljavaju manju osetljivost prema rđi kruške. Hemijskim merama kojima se vrši zaštita kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške suzbija se i rđa kruške (fungicidi na bazi aktivne materije mankozeb i difenkonazol).

Pojava bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora)

Na području rada RC Čačak, zasadi kruške se nalaze u fenofazi drugo opadanje plodova BBCH 73.

 

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano i prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

velika slika

Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća, Najčešce zaražava jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog, prouzrokujući štete i do 100 %.Ovaj patogen napada sve biljne delove. Tokom vegetacije posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć insekata vrlo brzo se širi. Česte kiše potpomažu širenju bolesti.

 

Tokom mirovanja vegetacije održava se u rak - ranama, koje se uočavaju na jednogodišnjim, dvogodišnjim i višegodišnjim granama, pa čak i na deblu. Obavezno je uklanjanje grana sa simptomima tokom perioda mirovanja vegetacije, u cilju smanjenja inokuluma za narednu vegetaciju. Prilikom rezidbe, potrebno je zahvatiti zonu od 30-50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma na tanjim granama, odnosno 50-100 cm na debljim granama.

Hemijska zaštita podrazumeva jesenje i ranoprolećno tretiranje preparatima na bazi bakra, kao i upotrebu tih preparata u toku cvetanja i nakon njega, ali u 10 puta nižim koncentracijama nego za jesenje i ranoprolećno tretiranje.

Najznačajnije su mehaničke mere zaštite  – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja. Zelenom rezidbom  treba odstraniti sve zaražene delove, izneti ih van zasada i zapaliti. Pažljivo orezati osetljive sorte kako se ne bi previše stimulisao novi prirast i povećao rizik od  nove  infekcije. Uklanjanje obolelih biljnih delova se vrši po suvom vremenu. Obavezna je dezinfekcija makaza nakon svakog reza (10 % rastvor natrijum hipohlorita ili 70 % rastvor etil alkohola). Potrebna je i dezinfekcija preseka i povreda nastalih prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%). Zaraženi biljni delovi se seku na zdravom delu, oko 30 cm od mesta zaraze i potom se obavezno iznose iz zasada i spaljuju se. Takođe je važno suzbijanje insekata koji su prenosioci zaraze. U slučajevima jakih infekcija, kada nastupa propadanje čitavog stabla, potrebno je ta stabla iskrčiti i zapaliti izvan voćnjaka.

Zaštita kruške – početak piljenja larvi obične kruškine buve

Na području rada RC Čačak, lokalitet Lipnica, zasadi ranih sorti krušaka se nalaze u fenofazi  početak pucanja pupoljaka do zeleni listići oko 5 mm iznad ljušture pupoljaka (BBCH 07-09).

 

-      Pregledom pupoljaka  pod binokularom,  uočene su ispiljene larve obične kruškine buve (Cacopsylla pyri). Sa povećanjem temperature u narednim danima, očekuje se intenzivnije piljenje larvi ove štetočine.

 
RC Čačak nastavilja sa praćenjem razvoja obične kruškine buve i blagovremeno će obavestiti proizvođače o sprovođenju hemijskih mera zaštite u cilju suzbijanja ove štetočine.
Obična kruškina buva

Na području rada RC Čačak, lokalitet Lipnica, zasadi krušaka se nalaze u fenofazi  mirovanja (BBCH 00).

  

-     Vizuelnim pregledom zasada registrovano je  značajno povećanje brojnosti  imaga i položenih jaja obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u  odnosu na prošli pregled. Indeks napada za imaga iznosi 18,33, a za položena jaja 24,16.

 

velika slika

Proizvođačima koji do sada nisu sproveli hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja obične kruškine buve preporučuje se primena insekticida po preporuci od 13.2. (vidi preporuku).

Obicna kruškina buva ( Cacopsylla pyri)

Pregledom zasada kruške sorte Vilijamovka,na lokalitetu Trbušani, utvrdili smo da se kruška nalazu u fazi BBCH 7 (početak pucanja pupoljaka, vidljivi su prvi zeleni listići) .U odnosu na pregled od 03.03. brojnost  jaja kruškine buve neznatno se povećao. Indeks položenih jaja je 11,5 . Jaja su položena u manjim grupama , uglavnom su žuta dok je broj naranđžastih jaja veoma nizak.

Sl.1 Jaja kruškine buve

Mere zaštite se za sada ne preporučuju.