Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Katalog štetnih organizama > Venturia inaequalis - čađava krastavost jabuke  

Web Part Page Title Bar image
Venturia inaequalis - čađava krastavost jabuke

 ‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

Čađava krastavost jabuke - Venturia inaequalis

ŠTETOČINA: Venturia inaequalis Cooke
SINONIMI: anamorf - Fusicladium dendriticum, Spilocaea pomi
NARODNI NAZIV: Čađava krastavost jabuke
TAKSONOMSKI STATUS:
Carstvo: Fungi
Razdeo: Ascomycota
Klasa: Dothtiomycetes
Red: Pleosporales
Familija: Venturiaceae
Rod: Venturia
Vrsta: Venturia inaequalis
KARANTINSKI STATUS: nalazi se na listi ekonomski štetnih organizama
DOMAĆINI: jabuka
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: prisutno u svim voćarskim rejonima, naročito u humidnim krajevima.

SIMPTOMI
Napada list, cvet i plodove.
Infekcije lista nastaju čim se mlado lišće pojavi iz pupoljka. Svetlo smeđe i maslinasto mrke pege se pojavljuju na listu i na lisnim drškama. Kasnije pege dobijaju zagasitiju boju. Mlado zaraženo lišće se kod jakog napada uvija i opada, a kod kasnijih zaraza stvaraju se mrke jasno oivičene pege. U okviru pega tkivo izumire i suši se.
Cvet može da bude zaražen još u ranoj fazi otvaranja cvetnog pupoljka. Prvi znaci se javljaju još na čašičnim listovima, cvetnoj loži i peteljci. Na cvetovima se obrazuje navlaka konidija maslinaste boje, a zatim cvetovi potamne, osuše se i otpadnu.
Zaraza ploda može da nastupi od zametanja do berbe, pa čak i za vreme skladištenja.
Najosetljiviji je mladi plod i ukoliko je zaraza ploda ranija, posledice su štetnije. Mladi plodovi ukoliko ne otpadnu ostanu zakržljali i deformišu se. Ukoliko su plodovi stariji stvaraju se mrkozelene pege koje poprimaju kružni oblik. Ispod zaraženog mesta obrazuje se plutni sloj i stvaraju se kraste, koje mogu kasnije da se ljušte i otpadaju ili da ostaju i pucaju. Sve to kvari izgled plodova i smanjuje tržišnu vrednost.

MORFOLOGIJA
Sporonosna tela askokarpi se nalaze u pseudotecijama. Pseudotecije su pojedinačno uvaljene u tkivo domaćina. Pseudotecija ima oko otvora kratke tamne dlačice koji potpomažu izlaženje askusa. Askusi sadrže 8 haploidnih askospora sa 7 hromozoma.

CIKLUS RAZVIĆA
Životni ciklus patogena sastoji se od dve faze: saprofitne i parazitne.
Saprofitna faza – parazit prezimljava u obolelom lišću u voćnjaku. U toku zime se formiraju peritecije u kojima se pred kraj zime obrazuju askusi sa askosporama. U vreme kretanja vegetacije najčešće su askospore zrele i prve kiše će izazvati njihovo oslobađanje. Spore počinju da se oslobađaju iz peritecija neposredno posle slabijeg vlaženja lišća i dovoljno je samo pet minuta vlaženja da dođe do njihovog oslobađanja. Vetar i vazdušna struja zahvataju spore i raznose po voćnjaku. Ovaj proces traje dosta dugo, oko 2 meseca, tako da svaka kiša izaziva njihovo izbacivanje.
Kada spore padnu na nežno tkivo lista, one proklijaju u kapi vode i izvrše infekciju. Tada nastaje nova faza u životnom ciklusu patogena.
Parazitna faza- da bi se ostvarila infekcija potrebno je duže vlaženje lista i određena temperatura. Osetljivi organi voćke mogu da budu zaraženi tek kad temperatura dostigne 6ËšC i to pod uslovima da budu nakvašeni najmanje 15 sati, dok na optimalnoj temperaturi od 20-25ËšC askospore proklijaju i izvrše infekciju za svega 9 sati.
Na osnovu dužine vlaženja lista i temperature za vreme vlaženja Mills i Laplante su napravili tabelu iz koje se može odrediti kada, i po kojim uslovima vlaženja i temperature nastaju infekcije, te njihova jačina i dužina trajanja inkubacije.Ta tabela se koristi i danas u savremenoj prognozi.
Posle isteka inkubacionog perioda na listu se pojavljuju maslinaste pege na kojima izbijaju konidije. Ove konidije raseljavaju se kišnim kapima, padaju na mlado lišće i vrše sekundarne infekcije. Za sekundarne infekcije vreme vlaženja je za 1/3 kraće od vremena za klijanje askospora. Ove infekcije mogu da traju sve do berbe plodova, pa čak i u skladištu. Simptomi sekundarnih infekcija su karakteristični po tome, što se na listu i plodovima pojavljuju površinske sitne čađaste pege koje se naročito primećuju na naličju lista. Za sekundarne infekcije je karakteristično da je areal širenja dosta ograničen.