Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Katalog štetnih organizama > Podosphaera leucotricha-pepelnica jabuke  

Web Part Page Title Bar image
Podosphaera leucotricha-pepelnica jabuke

 ‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

Pepelnica jabuke - Podosphaera leucotricha

ŠTETNI ORGANIZAM: Podosphaera leucotricha Ellis & Everhart, Salmon
SINONIMI: Sphaerotheca leucotricha Ellis & Everh., Sphaerotheca mali Burrill Anamorf, Oidium farinosum Cooke
NARODNI NAZIV: Pepelnica jabuke
TAKSONOMSKI STATUS:
Carstvo: Fungi
Razdeo: Ascomycota
Klasa: Leotiomycetes
Red: Erysiphales
Familija: Erysiphaceae
Rod: Podosphaera
Vrsta: Podosphaera leucotricha
KARANTINSKI STATUS: nema
DOMAĆINI: parazitira mnoge vrste roda Malus, pre svega, jabuku, krušku, dunju i mušmulu
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: raširena je svugde gde se gaji jabuka. Najrasprostranjenija je tamo gde su dominantne osetljive sorte jabuka kao Jonatan i njegovi klonovi.

SIMPTOMI
Napada list, mladare, cvet i plodove jabuke. Razvija se na svim zelenim delovima stvarajući karakterističnu brašnastu belosivu navlaku. Prema simptomima oboljenje se manifestuje u dva različita tipa:
- “beli mladari” - razvijeni iz zaraženih pupoljaka, potpuno pokriveni belom navlakom konidija i površinskom micelijom - proizvod su primarnih infekcija,
- pojedinačno zaraženo lišće tokom vegetacije su posledice sekundarnih infekcija.
Zaraženi cvet se deformiše, zadeblja i na njemu se formira karakteristična belosivkasta navlaka.
Na plodu je zaraza manje vidljiva. Na pokožici ploda se stvara tanka rđasta mrežica utisnuta u epidermis.

MORFOLOGIJA
P. leucotricha je epifitni patogen. Na površini obolelih biljnih organa razvija se micelija sa konidioforama i konidijama. Konidijski stadium je poznat kao Oidium farinosum. Micelija je za biljno tkivo pričvršćena apresorijama, a iz ćelija se hrani pomoću haustorija. Na konidioforama se u nizovima obrazuje 6-9 konidija. One su jednoćelijske, eliptične, veličine 12-20 x 22-30 µm. Na letorastima i lisnim drškama mogu se formirati kleistotecije, obično u grupama, koje su sferičnog oblika, prečnika 70-100 µm. U njima se obrazuje po jedan eliptični askus, sa po osam askospora. Askospore su jednoćelijske, bezbojne, eliptične, veličine 12-14 x 22-36 µm. Na kleistotecijama se formiraju dve vrste apendicesa, na vrhu dihotomo razgranati, uspravni, dok su oni u osnovi rudimentirani, prosti i retko razgranati.

CIKLUS RAZVIĆA
Patogen prezimljava kao micelija u drvenastim i cvetnim pupoljcima. Micelija raste između ljuspastih listića pupoljaka, fiksira se haustorijama u površinske ćelije epiderma i tako prezimljuje. U proleće zaraženi pupoljci kreću. Sa njima kreće i micelija koja se difuzno širi i fruktificira, zahvatajući čitav letorast koji se razvija iz pupoljaka. Mnogi zaraženi pupoljci uopšte ne kreću, a pojedini se razvijaju u kratke letoraste i sasušuju. Oni koji prežive razvijaju se u tzv. “bele mladare“ karakteristične po tome što su prekriveni brašnastom belosivom navlakom konidija. Ove konidije se raseljavaju na mlado lišće i vrše sekundarne infekcije. Da bi se ostvarile infekcije nije potrebna voda, dovoljna je relativna vlaga vazduha viša od 60% da konidije proklijaju i izvrše infekciju. Samo mlad list je osetljiv na infekcije. Optimalne temperature za infekciju su od 15-25ËšC, dok su minimalne 10ËšC, a maksimalne 30ËšC. Pored infekcije lista, za vreme vegetacije dolazi i do zaraze pupoljaka, ali samo dok su oni otvoreni. Zbog toga se najčešće zaraze terminalni pupoljci koji su zbog porasta najduže otvoreni.