Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Katalog štetnih organizama > Podosphaera leucotricha-pepelnica jabuke  

Web Part Page Title Bar image
Podosphaera leucotricha-pepelnica jabuke

 ‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

Pepelnica jabuke - Podosphaera leucotricha

ŠTETNI ORGANIZAM: Podosphaera leucotricha Ellis & Everhart, Salmon
SINONIMI: Sphaerotheca leucotricha Ellis & Everh., Sphaerotheca mali Burrill Anamorf, Oidium farinosum Cooke
NARODNI NAZIV: Pepelnica jabuke
TAKSONOMSKI STATUS:
Carstvo: Fungi
Razdeo: Ascomycota
Klasa: Leotiomycetes
Red: Erysiphales
Familija: Erysiphaceae
Rod: Podosphaera
Vrsta: Podosphaera leucotricha
KARANTINSKI STATUS: nema
DOMAĆINI: parazitira mnoge vrste roda Malus, pre svega, jabuku, krušku, dunju i mušmulu
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: raširena je svugde gde se gaji jabuka. Najrasprostranjenija je tamo gde su dominantne osetljive sorte jabuka kao Jonatan i njegovi klonovi.

SIMPTOMI
Napada list, mladare, cvet i plodove jabuke. Razvija se na svim zelenim delovima stvarajući karakterističnu brašnastu belosivu navlaku. Prema simptomima oboljenje se manifestuje u dva različita tipa:
- “beli mladari” - razvijeni iz zaraženih pupoljaka, potpuno pokriveni belom navlakom konidija i površinskom micelijom - proizvod su primarnih infekcija,
- pojedinačno zaraženo lišće tokom vegetacije su posledice sekundarnih infekcija.
Zaraženi cvet se deformiše, zadeblja i na njemu se formira karakteristična belosivkasta navlaka.
Na plodu je zaraza manje vidljiva. Na pokožici ploda se stvara tanka rđasta mrežica utisnuta u epidermis.

MORFOLOGIJA
P. leucotricha je epifitni patogen. Na površini obolelih biljnih organa razvija se micelija sa konidioforama i konidijama. Konidijski stadium je poznat kao Oidium farinosum. Micelija je za biljno tkivo pričvršćena apresorijama, a iz ćelija se hrani pomoću haustorija. Na konidioforama se u nizovima obrazuje 6-9 konidija. One su jednoćelijske, eliptične, veličine 12-20 x 22-30 µm. Na letorastima i lisnim drškama mogu se formirati kleistotecije, obično u grupama, koje su sferičnog oblika, prečnika 70-100 µm. U njima se obrazuje po jedan eliptični askus, sa po osam askospora. Askospore su jednoćelijske, bezbojne, eliptične, veličine 12-14 x 22-36 µm. Na kleistotecijama se formiraju dve vrste apendicesa, na vrhu dihotomo razgranati, uspravni, dok su oni u osnovi rudimentirani, prosti i retko razgranati.

CIKLUS RAZVIĆA
Patogen prezimljava kao micelija u drvenastim i cvetnim pupoljcima. Micelija raste između ljuspastih listića pupoljaka, fiksira se haustorijama u površinske ćelije epiderma i tako prezimljuje. U proleće zaraženi pupoljci kreću. Sa njima kreće i micelija koja se difuzno širi i fruktificira, zahvatajući čitav letorast koji se razvija iz pupoljaka. Mnogi zaraženi pupoljci uopšte ne kreću, a pojedini se razvijaju u kratke letoraste i sasušuju. Oni koji prežive razvijaju se u tzv. “bele mladare“ karakteristične po tome što su prekriveni brašnastom belosivom navlakom konidija. Ove konidije se raseljavaju na mlado lišće i vrše sekundarne infekcije. Da bi se ostvarile infekcije nije potrebna voda, dovoljna je relativna vlaga vazduha viša od 60% da konidije proklijaju i izvrše infekciju. Samo mlad list je osetljiv na infekcije. Optimalne temperature za infekciju su od 15-25ËšC, dok su minimalne 10ËšC, a maksimalne 30ËšC. Pored infekcije lista, za vreme vegetacije dolazi i do zaraze pupoljaka, ali samo dok su oni otvoreni. Zbog toga se najčešće zaraze terminalni pupoljci koji su zbog porasta najduže otvoreni.