4.7.2014
- Kosmopolitska i polifagna vrsta. Javlja se na preko 150 vrsta gajenih i spontanih biljaka. Naročito se množi i oštećuje na duvanu i luku, zatim kupusu, paprici, paradajzu, krompiru, krastavcu i dr. Najvažnija je štetočina duvana; najpre napada rasad duvana, a zatim biljke na duvaništima.
- Slamastožute je do mrke boje, vretenastog tela, dužine 0,8-1 mm.
Razmnožavanje
· U polju razvija 3-5 generacija godišnje (u zatvorenom prostoru se razmnožava i tokom zimskih meseci).
· Trips ima 6 razvojnih faza: јајe, dva larvena stadijuma, pred lutka, lutka i odrasli insekt (imago).
- Prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu (u biljnim ostacima u zemljištu, busenju trava, šipražju). Odrasli insekti se pojavljuju rano u proleće najpre na korovima, a zatim migriraju na rasad duvana i razne povrtarske kulture.
- Javlja se u proleće kada je tokom 5-7 dana prosečna temperatura vazduha 10-12°C. Jedna ženka položi do 100 jaja, koje smešta u parenhim lista. Polaganje jaja počinje u drugoj polovini aprila i početkom maja, a najveći broj biva odložen krajem jula i početkom avgusta. Ukupan razvoj od jajeta do imaga traje oko mesec dana, ali to može donekle da varira zavisno od temperature.
- Razmnožavanju ove vrste doprinosi toplo i suvo vreme, gajenje duvana u monokulturi, zakorovljenost useva, veća zastupljenost povrtarskih kultura u okruženju, obilnije đubrenje azotom, suvo ratarenje i dr. Česte kiše uništavaju veći deo populacije imaga i larvi duvanovog tripsa. Ova štetočina ima oko 30 vrsta predatora na koje veoma nepovoljno utiče intenzivna hemijska zaštita.
Štete
- Larve i odrasli hrane se biljnim sokom duvanovog lišća. Na duvanu prave štete najčešće duž glavnih nerava lista, gde na mestima uboda ostaju bele pege, pa list poprima srebrnastu boju. Pege se kasnije spajaju u bele pruge, uočljive sa obe strane lista. Pri jakom napadu prinos se smanjuje i do 50%, uz bitno pogoršanje kvaliteta duvana. Indirektne štete doprinose uvećanju gubitaka s obzirom da ovaj trips prenosi virus bronzavosti paradajza (TSWV).
larva tripsa i simptomi
larva (mikroskop)
Suzbijanje
· Gajenje otpornijih sorti duvana (rumunski autori navode: Satmarean, Virginia, Cooker, Baragan).
· Agrotehničke mere: gajenje duvana u plodoredu (4-5 godina); ječam kao predusev; povremeno menjanje mesta za proizvodnju duvanskog rasada; prostorna izolacija novog polja pod duvanom od starog duvaništa i od objekata povrtarske proizvodnje; ranije rasađivanje duvana; kompletna mineralna ishrana; uništavanje korova na duvaništima i okolnim poljima; navodnjavanje duvana; uništavanje biljnih ostataka posle gajenja duvana; duboko oranje nakon proizvodnje duvana.
· Hemijske mere: U našoj zemlji nije definisan prag štetnosti za ove štetočine. Pragovi štetnosti za duvanovog tripsa u zemljama u okruženju su:
U Makedoniji, u rejonima zaraženim virusom, tretiranje rasada obavlja se 3-4 puta, a prvo tretiranje duvaništa izvodi se jedan dan nakon rasađivanja duvana. U navedenim rejonima prisustvo u proseku 1-2 tripsa po jednom listu, predstavlja upozorenje za izvođenje šire akcije suzbijanja ove štetočine. Na lokalitetima gde virozno oboljenje još nije registrovano, prvo tretiranje se obavlja kada, po jednom listu, biva u proseku 3-5 jedinki ove štetočine (Todorovski B.).
U Bugarskoj se tople leje tretiraju kada se uoče prvi primerci tripsa. Na duvaništima se sa suzbijanjem počinje kada se pri suvom i toplom vremenu pojedinačni primerci štetočine nalaze na 10-12% biljaka (Mihajlova P.).
U Mađarskoj je zaštitu duvana potrebno izvoditi samo pri dužem trajanju suvog i toplog vremena, ukoliko se štetočina nalazi na preko 15-20% biljaka (Benedek P.).
Radi hemijskog suzbijanja ove štetočine kod nas se koriste preparati na bazi imidakloprida, metomila, acetamiprida, deltametrina,… U Mađarskoj su u upotrebi fosfamidon, permetrin+tetrametrin i terbufos, u Rusiji dimetoat, fosalon i malation, u Rumuniji bifentrin, dimetoat, fosmet, kvinalfos+tiometon i malation.
|
|
|
|
|
|
|