Region Jagodina

Ove štetočine imaju veliki reproduktivni potencijal, tako da se pri povoljnim uslovima za razvoj, njihova brojnost brzo povećava. Štete nanose u toku cele godine. U periodu setve stnih žita hrane se posejanim zrnima, sakupljaju ih i odnose u podzemne hodnike, praveći zalihe, ostavljajući gole površine u polju. Hrane se i tek izniklim biljkama, pregrizajući biljke zbog zrna i mladih korenčića. Na povećanje brojnosti, pored povoljnih klimatskih prilika, utiče dostupnost hrane, neadekvatna obrada zemljišta, neobrađene parcele u okruženju, utrine i njihovo nesistemično suzbijanje.

Proizvođačima se preporučuje obilazak parcela sa ozimim usevima i utvrđivanje prisustva rupa. Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru.

Da bi proverili da li su rupe aktivne, potrebno je iste zatrpati, sačekati nekoliko dana, pa ponovo pregledati rupe. Rupe koje su u sledećem obilasku otvorene ubrajamo u aktivne. Ukoliko se pregledom parcela strnih žita registruje brojnost glodara iznad praga štetnosti preporučuje se njihovo suzbijanje. Za ovu svrhu mogu se korisusti registrovani gotovi mamci. Nakon postavljanja mamaka u rupe iste treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači, ptica i domaćih životinja. Uginule glodare treba ukloniti sa parcela.

U cilju suzbijanja glodara važne su i preventivne mere zaštite koje podrazumevaju blagovremenu žetvu stnih žita sa što manje osipanja zrna, zaoravanje strništa, uništavanje korova i duboko oranje.