Region Jagodina

Na području delovanja RC Jagodina, u toku 2020. godine, praćenje cikade Scaphoideus titanus, koja je vektor fitoplazme Flavescens doree (FD), prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze, vršena je na dva lokaliteta: Oparić (opština Rekovac) i Voljavče (opština Jagodina).

Vizuelnim pregledima, na naličju listova vinove loze, 5.6.2020. registrovano je prisustvo larvi prvog razvojnog stupnja. Larve trećeg stupnja razvoja, koje imaju sposobnost prenošenja fitoplazme, uočene su 30.6.2020. kada je preporučen i tretman u cilju njihovog suzbijanja. Nakon sprovedenog tretmana, u vinogradima je i dalje registrovano prisustvo larvi trećeg razvojnog stupnja, pa je data i druga preporuka za njihovo suzbijanje 9.7.2020. Na oba lokaliteta, na žutim lepljivim pločama, nije registrovan ulov odraslih jedinki i larvi cikade Scaphoideus titanus.

Imago cikade         Košuljice od larvi

Cikada Scaphoideus titanus je isključivo monofagna štetočina, što znači da svoje razviće završava isključivo na vinovoj lozi. Direktne štete koje ova cikada pravi hraneći se floemskim sokovima su zanemarljive, ali su zato indirektne štete koje nanosi u vinogradima kao prenosilac fitoplazme Flavescens doree (FD) izuzetno velike.

Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu jaja ispod kore. Larve se pile u toku maja meseca i prolaze kroz pet stupnjeva razvoja. Odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna i prisutne su u vinogradu sve do kraja septembra. Da bi postale infektivne larve moraju da se ishranjuju na zaraženim čukotima najmanje pola sata. Nakon toga mora da prođe inkubacioni period koji traje 21 dan. Kada se ove činjenice uzmu u obzir može se konstatovati da tek larve trećeg razvojnog stupnja mogu da postanu infektivne. Sposobnost da prenesu fitoplazmu FD cikade zadržavaju do kraja života, s tim da se fitoplazma FD ne prenosi na potomstvo.

Početni simptomi zaraze fitoplazmom FD se ogledaju u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Inficirani lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, sporo i nedovoljno odrvenjavaju, te izmrzavaju u toku zime. Na zaraženim čokotima listovi se savijaju obodom na dole, postaju krti i dolazi do nekroze između nerava. Boja listova se menja zavisno od sorte, od zlatastožute kod belih sorti do tamnoljubičaste kod crnih sorti. Često dolazi i do nekroze cvasti, tako da nema formiranja grozdića ili su oni rehuljavi, smežurani i lošijeg kvaliteta.

U cilju zaštite vinove loze od zlatastog žutila, pored suzbijanja vektora cikade Scaphoideus titanus, veoma su važne i preventivne mere koje podrazumevaju:

  - korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

  - obeležavanje čokota sa simptomima i uklanjanje zaraženih čokota iz zasada,

  - uništavanje divlje loze u okruženju,

  - krčenje napuštenih zasade vinove loze.