Prouzrokovač crne pegavosti je gljiva koja pored kupusa napada i druge biljke iz porodice kupusnjača. Karakteristični simptomi su kružne pege u obliku meta na listovima koje se najčešće javljaju na donjim, najstarijim listovima. Kružne pege se prvo pojavljuju kao hlorotične zone koje postepeno postaju tamne, koncentrične pege. Unutar pega tkivo nekrotira i suši se. Simptomi bolesti se obično javlju kod biljaka koje se razvijaju u nepovoljim uslovima za razvoj kao što su biljke na uvratinama, razoru, delovima parcele koji se ne navodnjavaju i dr.
Najveće štete od ovog patogena mogu da nastanu ako se bolest pojavi u fazi rasada. Na mladim biljkama javljaju se tamne pege koje izazivaju poleganje rasada. Ako se takve biljke rasade one zaostaju u porastu i ne daju pun prinos.
Kod biljaka kupusa u polju, patogen se razvija na najstarijem, donjem lišću, koje se odbacuje, pa se ova bolest ne smatra posebno opasnom.
Bolest se širi konidijama koje prodiru kroz stomine otvore na lišću. Raznose se kišom, vetrom, alatom i mašinama koje se koriste u radu, kao i životinjama. Micelija može da se prenese i semenom. U toku zime održava se u biljnim ostacima i korovskim biljkama iz porodice Brasicaceae.
S obzirom da se radi o parazitima slabosti osnovne mere borbe su preventivne mere:
- višegodišnji plodored,
- uklanjanje biljnih ostataka,
- korišćenje zdravog semena i rasada,
- dezinfekcija semena,
- suzbijanje korovskih biljaka.
U toku vegetacije u cilju suzbijanja ovog patogena mogu se koristiti kontaktni fungicidi na bazi aktivne materije mankozeb preventivno pred padavine. Ukoliko dođe do širenja simptoma prema standardu Evropske organizacije za zaštitu bilja (EPPO) PP 2/7(1), u slučaju širenja simptoma, moguća je primena sistemičnih fungicida na bazi aktivne materije difenokonazol.